Đorđa Meloni bi da učvrsti svoju moć na vlasti, i to preuređivanjem korporativne Italije

Ultradesničarska liderka mora da odluči da li da odustane od dogovora sa Kinom, jer želi da pokrene promene u ekonomiji Italije

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je prvog dana na funkciji preimenovala odeljenje za ekonomski razvoj zemlje u "Ministarstvo industrije i proizvoda napravljenih u Italiji" (Industry and Made in Italy Ministry).

Činilo se da je to mala birokratska preinaka. Naizgled mala promena u brendiranju, za vladu koja je nasledila skoro 3 biliona evra duga, a koja će ograničiti potrošnju na nove inicijative.

Teme za vas

Ipak, to je bila objava o namerama prve žene na čelu italijanske vlade — o njenom planu da uvede ono što su neki nazvali "nacionalističkom vizijom za korporativnu Italiju", onu Italiju koja na desetine državnih kompanija gleda kao na način da učvrsti moć i pokrene promene u ekonomiji.

Od ugovora od 20 milijardi evra za kupovinu mreže Telekom Italija do nedavne prodaje udela u ITA Ervejsu, i pokušaja da se ograniči uloga kineskih vlasnika u Pireli SpA.

Vlada Đorđe Meloni je već intervenisala, a cilj je da se preoblikuje dugoročna industrijska strategija i institucije u zemlji. Meloni, inače, nije prvi italijanski premijer koji je intervenisao u državnim preduzećima. Ali ona kao autsajder, koji je došao na vlast kao lider male krajnje desničarske stranke, odlučna je da "obezbedi kontrolu nad strateškom infrastrukturom".

Vrh njenog programa "Italija na prvom mestu" je stvaranje nacionalnih šampiona u oblastima od energije do mode i luksuza i pokretanje suverenog fonda za njihovo finansiranje.

Meloni nadgleda složene finansijske poslove koji se odvijaju samo uz njeno odobrenje, prema izjavama nekoliko ljudi uključenih u proces, koji su tražili da ne budu imenovani, piše Blumberg.

Bilo je grešaka, svakako, a neki kažu da je njen najveći uspeh do sada - nešto što se nije dogodilo.

Plan Đorđe Meloni, vezan za korporativnu Italiju, oslanja se na to da javne finansije budu pod kontrolom. Pozicije se rotiraju svake tri godine, a mnogi veruju da bi nered u opoziciji i instinkti opstanka njenih koalicionih partnera mogli da obezbede Melonijevoj pun mandat na vlasti.

Inače, ovo može biti problematično za italijanska preduzeća koja su investirala u Kinu, ili ona koja imaju ulagače iz ove zemlje, od Pirelija do fudbalskog kluba Inter iz Milana.

Postoji strah od reakcije Pekinga ako dođe do bilo kakvog naglog poteza. "Odluka Kine je minsko polje", priznao je jedan zvaničnik pod uslovom da ostane anoniman, i dodao: "Moramo da prekinemo sporazum na tihi način, a ne da ga duvamo Kini u lice. Nemoguće je misliti da možemo da izbegnemo poslovanje sa Kinom".

(Telegraf Biznis)