Uzmu bolovanje, pa odu da odrade sezonu na moru: Da li će tek najavljeni zakon sprečiti ovakve zloupotrebe?

Tokom prošle godine zaposleni su na bolovanju u proseku proveli po 77 dana

Novi predlog Zakona o zdravstvenom osiguranju i skraćenje dužine bolovanja, koji je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić akoje može da otvori izabrani lekar trebalo bi da smanji zloupotrebe na ovom polju, a da u isto vreme ne poremeti preterano život ljudima koji zaista imaju zdravstvene probleme koji zahtevaju odsustvo sa posla.

Od kako je, u aprilu 2019. godine, dužina bolovanja koju propisuje izabrani lekar povećana sa 30 na 60 dana, uočene su značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad i to u pogledu dužine trajanja bolovanja u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije u pogledu obavljenih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda.

Teme za vas

Po izmenama zakona, lekari opšte medicine ubuduće će pacijentima moći da otvore bolovanje bez provere komisije najduže dve nedelje, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodna dva meseca.

- Mnogo je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58. dana od trenutka otvaranja bolovanja, odnosno baš onda kada više ne mogu da budu na bolovanju bez odluke komisije. Izmenama Zakona želimo da sprečimo zloupotrebe - rekla je ministarka zdravlja.

Imajući u vidu činjenicu da se od 31. dana privremene sprečenosti za rad naknada zarade obezbeđuje iz sredstava RFZO-a, a da, pritom, lekarske komisije RFZO-a ne mogu da ocene opravdanost, ukazala se potreba da se ovo pitanje drugačije uredi. Uočeno je da je već u 2019. godini, u odnosu na 2018, broj zahteva poslodavaca za kontrolu bolovanja povećan za 32 odsto.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Telegraf Biznis da ove izmene svakako mogu da znače privredi kojoj su lažna bolovanja veliki problem.

- Bilo je simptomatično da veći broj zaposlenih odlazi u isto vreme na bolovanje i da se u isto vreme vraća. Mnogi su uzimali bolovanja da rade na poljoprivrednim gazdinstvima. Dešavalo se da zaposleni u ugostiteljstvu u Srbiji uzmu bolovanje, pa odu da odrade sezonu na moru - kaže Jevtović.

Ona ističe da je Unija poslodavaca Srbije ukazivala godinama na takav fenomen.

- Savetovali smo poslodavce da iskoriste mogućnost datu zakonom da sprovedu kontrolu, da zaključe ugovore sa zdravstvenim ustanovama kako bi mogli da pošalju zaposlenog koji je na bolovanju na dodatni prelged, kako bi na neki način iskontrolisali to sve, jer im zakon to omogućava - kaže naša sagovornica.

Iako smatraju da zloupotrebe treba sprečiti, istilu da se ne mešaju u to kako će biti uređen medicinski deo otvaranja bolovanja, kao ni dužina istog i da taj deo prepuštaju stručnjacima.

- Jedino smo uputili predlog da se preduzetnicima koji samostalno obavljaju delatnost obezbedi puna naknada dok su na bolovanju, a da im uslov za to ne bude privremeno odjavljivanje delatnosti. Oni sada imaju pravo na 50 odsto naknade i tražili smo da se to izmeni - kaže Jevtović.

Podaci pokazuju da su se sredstva obezbeđena u RFZO-u za naknadu tokom bolovanja kontinuirano povećavala, pa je tako u 2018. godini izdvojeno 13,6 miliona dinara, u 2022. godini 26,7 miliona dinara, dok je za nešto više od pola ove godine za naknadu za bolovanje potrošeno rekordnih 29,5 miliona dinara.

Uočeno je da, iako je u 2022. godini broj ljudi na bolovanju bio manji u odnosu na 2021. godinu, povećan je broj dana privremene sprečenosti za rad za oko 20 odsto, što dovodi do podatka da su radnici bili prosečno na bolovanju 77 dana.

Izmenama Zakona nije jasno ko će da plaća te dve nedelje bolovanja, odnosno do kog trenutka troškove snosi poslodavac, a od kog trenutka iz preuzima država.

(Telegraf Biznis)