Hrvatski poslodavci besni zbog bolovanja: Traže hitne reforme i manje naknade

Bolovi u leđima i kičmi, problemi tokom trudnoće i porođaja, razne povrede, ali i sve češći stres, anksioznost i psihički problemi danas su među glavnim razlozima zbog kojih zaposleni u Hrvatskoj odlaze na bolovanje. Podaci Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO) pokazuju da su radnici pod sve većim pritiskom, a posebno zabrinjava nagli rast dugotrajnih bolovanja.

Tokom prve polovine ove godine broj ljudi koji su na bolovanju duže od 42 dana porastao je za čak 10,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. U proseku je svakog dana gotovo 40.000 ljudi bilo na bolovanju koje plaća HZZO, a mesečni troškovi za državu dostigli su oko 20 miliona evra. Najčešći razlozi za duga odsustva sa posla su karcinomi, problemi sa mentalnim zdravljem i bolesti mišićno-koštanog sistema.

Teme za vas

Međutim, dok se mnogi radnici zaista bore sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, sistem opterećuju i oni koji bolovanje koriste bez opravdanja. Kontrole HZZO-a pokazale su da je od skoro 5.000 proveravanih slučajeva čak 1.517 bilo neopravdano, odnosno oko 30 odsto.

Najviše sumnjivih bolovanja otkriveno je nakon prijava poslodavaca. U tim kontrolama zatvoreno je 28 odsto proveravanih bolovanja, dok su vanredne kontrole ordinacija dovele do prekida 26 odsto slučajeva. Posebne komisije bile su još strože i zaključile su čak 40 odsto kontrolisanih bolovanja.

Jedan od najbizarnijih slučajeva bio je radnik koji nije dobio godišnji odmor, pa je otvorio bolovanje i otputovao u severnu Evropu. Kada su inspektori došli na njegovu adresu, član porodice im je samo rekao: „Otišao je na put.“

Velike razlike postoje i između regiona. Najviše lažnih bolovanja otkriveno je na području Zagreba i okolnih gradova poput Varaždina, Karlovca, Siska i Čakovca, gde je zatvoreno skoro 1.500 bolovanja. Slede Split sa 769 slučajeva i Osijek sa 616. Najmanje nepravilnosti zabeleženo je na području Rijeke, Pazina i Gospića.

Lekari koji odobravaju neopravdana bolovanja mogu snositi ozbiljne posledice – od opomena i novčanih kazni do raskida ugovora sa HZZO-om.

Zbog velikih troškova koje imaju, poslodavci sada traže hitne promene sistema. Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) predlaže da poslodavci više ne plaćaju prvih 42 dana bolovanja, već samo prvih sedam dana. Takođe traže uvođenje dva do tri „dana čekanja“ bez naknade za kratka bolovanja, kao i smanjenje minimalne naknade na 50 odsto plate.

Poslodavci tvrde da je Hrvatska među evropskim zemljama sa najdužim periodom bolovanja koje finansira firma, dok je u većini zemalja srednje i istočne Evrope taj period oko 15 dana.

Ipak, statistika pokazuje zanimljiv paradoks. Iako se često govori o masovnim zloupotrebama, radnici u Hrvatskoj i dalje koriste manje bolovanja od evropskog proseka. Prema podacima OECD-a, zaposleni u Hrvatskoj godišnje prosečno provedu 2,4 nedelje na bolovanju, dok evropski prosek iznosi 2,6 nedelja.

Poređenja radi, radnici u Norveškoj odsustvuju skoro šest nedelja godišnje, u Sloveniji 4,7 nedelja, a u Nemačkoj 3,6 nedelja. Manje bolovanja od Hrvatske imaju Poljska i Italija.

To pokazuje da većina zaposlenih ipak koristi bolovanje odgovorno, ali da sistem mora pronaći ravnotežu između zaštite stvarno bolesnih radnika i sprečavanja zloupotreba koje stvaraju ogroman trošak državi i poslodavcima.

(Telegraf Biznis/Poslovni)