"Ekonomska snaga ne postoji kao stručan pojam u knjigama": Mali o kretanju Srbije i poziciji u regionu

Prema rečima ministra finansija, Srbija čini više od polovine ukupnog BDP-a na Zapadnom Balkanu

"Šta je ekonomska snaga? To je, najpre, pojmovno pitanje; taj pojam u stručnim knjigama ne postoji u smislu jasne i precizne definicije na osnovu koje bi se moglo razmišljati o nekoj meri", napisao je danas ministar finansija Siniša Mali na svom Fejsbuk profilu.

Kako je dalje istakao, "sve češće se plasiraju i paušalne ocene makroekonomske situacije u našoj zemlji, selektivnim prikazivanjem indikatora, bez analize cele slike, i nestručnim pristupom".

Teme za vas

Prema njegovom mišljenju, ne mogu se umanjiti rezultati postignuti u poslednjih 10 godina, jer su "nedvosmisleno potvrđeni, kako kroz izveštaje međunarodnih institucija, tako i kroz nivo kreditnog rejtinga od strane eminentnih agencija".

"Postoji takozvani sistem nacionalnih računa, koji obuhvata pojmove kao što su bruto domaći proizvod, investicije, potrošnja, izvoz, uvoz itd. U kolokvijalnom smislu, sintagma ekonomska snaga se upotrebljava kao intuitivna kategorija koja asocira, najpre, na nominalnu veličinu bruto domaćeg proizvoda".

Kako kaže, na Zapadnom Balkanu, Srbija čini više od polovine ukupnog BDP-a, tako da je u tom smislu "najveća ekonomska, investiciona i potrošačka gravitacija tog regiona".

Doduše, Rumunija se ističe kao jača ekonomija po BDP-u i potrošačkoj snazi.

Što se tiče daljih "brojki", ministar je istakao da Srbija od 2015. ima ciklus rasta u uslovima potpune makroekonomske stabilnosti, te da je tokom 2022. godine ostvaren neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 4,3 milijarde evra (7,1 odsto BDP-a u 2022. i 6,9 odsto u 2021. godini).

"Indikatori koji upućuju na budući održiv rast životnog standarda, osim investicija i snažnog rasta izvoza, jesu rast produktivnosti i konkurentnosti. Održiv rast životnog standarda je moguć jedino kreiranjem novih radnih mesta, a ne veštačkim povećanjem plata i penzija i procikličnom fiskalnom politikom. Nijedna zemlja u regionu nije zabeležila ovako rapidno smanjenje broja nezaposlenih lica. Uprkos višedimenzionalnoj krizi, koja traje više od tri godine, Srbija je uspela da ostvari kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko devet odsto", piše dalje Mali.

Inače, on je ovaj post na Fejsbuku naslovio kao "Statističke akrobacije", a OVDE možete pročitati o čemu je sve govorio.

(Telegraf Biznis)