(In)direktni uticaj rata u Izraelu na globalnu ekonomiju: "Ako se upletu SAD i Iran..."

Ono o čemu se trenutno priča, jeste da još nema jasnih činjenica o nivou štete, ali se smatra da će ekonomska situacija postati sve ozbiljnija

Globalna ekonomija, već potresena povišenom inflacijom, sada se suočava sa još jednom geopolitičkom krizom na Bliskom istoku, nakon iznenadnog napada Hamasa na Izrael i naknadne objave rata od strane jevrejske države.

U subotu su, kao što je poznato, palestinski militanti ispalili više od 5.000 raketa iz pojasa Gaze prema Izraelu, ubivši najmanje 700 ljudi i ranivši na hiljade drugih, što je najgori napad na izraelsko tlo poslednjih decenija.

Teme za vas

Kao odmazdu, Izrael je i zvanično objavio rat i odobrio "značajne vojne korake", dok je vojska "razbila" trupe Hamasa koji su još uvek bili u južnim gradovima i intenzivirala svoje bombardovanje pojasa Gaze. Broj je do 9. oktobra premašio 1.100 mrtvih i hiljade ranjenih sa obe strane, pošto je sukob tada ušao u treći dan.

Svakako, najveći gubitak jesu ljudski životi i, uopšte, ranjivost ljudi sa obe strane. Ali, ovih dana se govori i o posledicama rata između Izraela i Hamasa po globalnu ekonomiju.

Ono o čemu se trenutno priča, jeste da još nema jasnih činjenica o nivou štete, ali se smatra da će ekonomska situacija postati sve ozbiljnija, ako se sukob proširi na ostatak Bliskog istoka, posebno na Iran, koji je i veliki proizvođač nafte i pristalica Hamasa.

- Glavni kanal uticaja na globalnu ekonomiju bi se "odvijao" preko cena nafte koje su već porasle blizu nivoa od 90 dolara. Dalja eskalacija sukoba prema drugim bliskoistočnim zemljama, koje su ključni proizvođači nafte, predstavlja veću pretnju i potrebno je pratiti stanje pomno, s obzirom na to da se globalna ekonomija trenutno suočava sa scenarijom kamatnih stopa: 'više za duže' - rekla je Kanika Pasriča, ekonomista u banci "Standard Chartered Bank".

Cene nafte "ključaju"

Cene sirove nafte su naglo porasle u ponedeljak, kako su tenzije eskalirale na Bliskom istoku, gde se nalazi skoro trećina globalne ponude nafte. Nafta Brent je porasla 3,44% na 87,49 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI ojačala 3,85% na 85,98 dolara po barelu.

Međutim, malo je verovatno da će kriza predstavljati bilo kakvu veću neposrednu pretnju za snabdevanje naftom, osim ako se dalje ne proširi na druge zemlje u regionu, što bi se moglo razviti u razorniji rat, koji bi upleo SAD i Iran, piše livemint.com.

Iako postoje izveštaji da je Iran umešan u napade na Izrael, svaka moguća odmazda Teheranu mogla bi da ugrozi prolaz brodova kroz moreuz Hormuski, vitalni kanal za koji je Iran ranije pretio da će ga zatvoriti, kažu analitičari.

- Ako rat potraje dugo, recimo, čak i dve nedelje pa nadalje, onda će se dinamika nafte promeniti. Brent je prešao granicu od 90 dolara, ali se onda povukao. Sada možemo da koristimo "broj 90" da bude "prag" iznad kojeg je nevolja za svetsku ekonomiju. Indija može biti pogođena ako cena ostane visoka, zbog daljih poremećaja u snabdevanju - rekao je Madan Sabnavis, glavni ekonomista u "Bank of Baroda".

Uključivanje Irana u borbu može uticati na morske puteve i povećati troškove transporta i osiguranja, dok bi viša cena sirove nafte poremetila trgovinski bilans Indije i izvršila pritisak na rupiju.

Inflacija

Kako cene sirove nafte rastu, tako i pretnja visoke inflacije ponovo zahvata globalnu ekonomiju. Sjedinjene Države, Indija, Kina i druge velike ekonomije su veliki uvoznici nafte i mogu uvideti visoku uvoznu inflaciju, ako cene nafte ostanu povišene.

Kada cene "crnog zlata" rastu, tada troškovi proizvodnje za različite industrije i troškovi energije za preduzeća i domaćinstva takođe rastu, što dovodi do veće inflacije. Visoke cene energenata i novi inflatorni trendovi mogli bi da potkopaju napore centralnih banaka da stave inflaciju pod kontrolu.

To može da dovede do viših kamatnih stopa tokom dužeg perioda, dodaje livemint.com.

Zabrinutost zbog viših kamatnih stopa umanjuje izglede za globalni ekonomski rast. S obzirom da je američki FED jasno naznačio da je još jedno povećanje kamatnih stopa u planu i da stope mogu ostati povišene na duže staze, ta informacija je zadala udarac investitorima.

Rat između Izraela i Hamasa je, generalno, uplašio tržišta akcija širom sveta, a investitori su se pomerili ka sigurnim utočištima. I dalje su oprezni i paze na globalne događaje, u nastojanju da smanje rizike na tržištu.

Fjučersi na američke akcije su u padu, a i azijska tržišta su takođe pokekla u ponedeljak. Cene zlata su u sigurnim lukama porasle više od 1%, a prometno zlato je skočilo 1,2% na 1.853,79 dolara po unci. Fjučersi na zlato u SAD porasli su 1,2% na 1.867,80 dolara, a dolar i japanski jen su takođe skočili.

Indija sada posebno strepi od daljeg razvoja događaja, mada analitičari ne vide veliki neposredni uticaj na indijsko tržište akcija.

(Telegraf Biznis)