Sprema se direktni platni promet Srbije i Crne Gore: Evo šta to znači i šta će doneti

Vreme čitanja: oko 3 min.

Direktan platni promet između Srbije i Crne Gore prekinut je 2006. godine

Foto: Shutterstock

U toku su tehničke pripreme za priključenje Centralne banke Crne Gore i jedne poslovne banke iz Crne Gore, koja je nedavno iskazala interesovanje za priključenje u Međunarodni kliring sistem u devizama čiji je operator Narodna banka Srbije (NBS), rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

Iz NBS su objasnili da je interesovanje banke iskazano pošto je ona prepoznala da bi joj njegovo korišćenje znatno snizilo troškove, tj. transfer sredstava ka Srbiji, kao i transfer sredstava iz banaka koje posluju na teritoriji Srbije ka klijentima te banke, koji bi se obavljao uz minimalni trošak i u toku istog poslovnog dana.

Napomenuli su i da bi se, s obzirom na to da u pomenutoim kliring sistemu NBS učestvuju i banke sa teritorije Bosne i Hercegovine (BiH), kao i Centralna banka BiH, na ovaj način omogućilo i brže i jeftinije obavljanje transakcija i između banaka učesnika u kliring sistemu NBS iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, prenosi Tanjug.

"U koordinaciji sa Centralnom bankom Crne Gore i pomenutom bankom, budućim učesnikom u kliring sistemu NBS, trenutno su u toku tehničke pripreme i testiranja rada neophodna za uključenje banke u ovaj sistem NBS, pri čemu naglašavamo da NBS kao operator pomenutog sistema pruža svu pomoć i podršku kako bi se pomenuto uključenje realizovalo u najkraćem roku", navode iz centralne banke za Tanjug.

Napominju da je potrebno da banka budući učesnik obezbedi tehničku spremnost svog informacionog sistema za učestvovanje u kliring sistemu NBS, na čemu banka aktivno radi, pri čemu su obe centralne banke u okviru svojih nadležnosti obezbedile neophodne preduslove da se ovo uključenje realizuje, i s tim u vezi, obavile potrebna testiranja.

Kada banka obezbedi potrebne tehničke preduslove, odnosno nakon što se realizuju potrebna testiranja i potvrdi tehnička spremnost banke za učestvovanje, pristupiće se sledećoj fazi procesa uključenja.

Iz NBS podsećaju da Narodna banka, između ostalih platnih sistema, upravlja i Međunarodnim kliring sistemom u devizama NBS i preciziraju da je reč o platnom sistemu za plaćanja između zemalja u regionu u evrima, koji učesnicima nudi brojne prednosti.

Plaćanja između banaka i građana iz zemalja učesnica u kliring sistemu NBS realizuju se istog poslovnog dana, uz znatno niže troškove i bez potrebe za realizacijom plaćanja putem korespondentskih banaka iz trećih država, za čiju je realizaciju potrebno više vremena, uz veće troškove. Učešćem u ovom platnom sistemu obezbeđuje se smanjenje troškova plaćanja za građane i privredu u regionu i skraćuje se vreme realizacije tih plaćanja, što daje dodatni podsticaj za unapređenje trgovinske razmene između naših zemalja.

Ovaj potencijal je posebno uočljiv, uzimajući u obzir značajan obim trgovinske razmene između Srbije i Crne Gore, kako u uvozu tako i u izvozu. Prepoznat je potencijal koji ovakav vid integracije donosi na polju ekonomske razmene, tako da u ovom platnom sistemu trenutno učestvuje 12 banaka sa sedištem u Srbiji i sedam banaka sa sedištem u Bosni i Hercegovini, a sada se priključuje i prva banka iz Crne Gore. Za 10 meseci ove godine, u međunarodnom kliring sistemu NBS između Srbije i Bosne i Hercegovine ostvaren je promet veći od 196 miliona evra.

Direktan platni promet između Srbije i Crne Gore prekinut je 2006. godine, kada je Crna Gora izašla iz zajedničke države sa Srbijom. Godinu dana kasnije Centralna banka Crne Gore je potpisala sporazum zaključen između tri centralne banke, Narodne banke Srbije, Centralne banke Bosne i Hercegovine i Centralne banke Crne Gore, radi priključenja u međunarodni sistem NBS.

Međutim, kako navode iz NBS, nikada nije bilo interesovanja banaka iz Crne Gore za učešće u sistemu, te se, kako ocenjuju, može reći da mogućnost direktnog poslovanja postoji veoma dugo, ali da do sada ona nije realizovana.

Napominju da platni promet između Srbije i Crne Gore trenutno funkcioniše posredstvom korespondentskih banaka.

Reč je o najskupljem i najsporijem načinu obavljanja platnog prometa, koji podrazumeva da se plaćanja između naših država obavljaju preko velikih inostranih banaka, što zahteva i dodatno vreme za obavljanje transakcije i naravno trošak koji će i te banke da naplate, koji se uvek prelije na građane i privredu, napominju iz NBS.

(Telegraf.rs)