Predstavljene prednosti i mane u poslovanju srpskih malih i srednjih preduzeća

Vreme čitanja: oko 3 min.

Na osnovu istraživanja koje je sprovela kompanija Payoneer, zaključeno je da je prodor na inostrana tržišta primaran zadatak za mala i srednja preduzeća, kao i da je potrebna veća podrška od strane države

Foto: Promo

Nedavno objavljeni Barometar ambicija malih i srednjih preduzeća, sačinjen nakon anketiranja 3.575 vlasnika ovih preduzeća na 15 tržišta među kojima se našla i Srbija, otkrio je niz relevantnih poslovnih trendova.

Istraživanje je pokazalo da među ispitanicima vlada velika saglasnost (72%) da širenje na inostrana tržišta rezultira povećanjem prihoda. Međutim, podaci pokazuju da manje od polovine (41%) za sada koristi ovu priliku. Shodno globalnim ambicijama, srpska mala i srednja preduzeća (MSP) ne zaostaju kada je reč o težnji za povećanjem izvoza i daljom globalizacijom svog lanca snabdevanja.

Foto: Promo

- Dobijeni podaci, posebno kada je o Srbiji reč, ohrabruju u mnogogbrojnim segmentima, što može biti samo podstrek kada je reč o poslovanju domaćih malih i srednjih preduzeća. Iz svega navedenog vidimo da su ona i te kako kadra da odgovore na globalne izazove, pa čak i da postave neke nove poslovne standarde. Payoneer će, kao i do sada, ostati pouzdan partner u njihovom napretku i proširenju poslovanja - rekao je James Allum, Regionalni viši potpredsednik za Evropu, ispred kompanije Payoneer.

Bez obzira na mnogobrojne izazove u globalnom poslovanju, posebno u poslednje tri godine, srpska mala i srednja preduzeća nastavljaju da posluju dobro. Dokaz za to je i podatak da su srpska MSP ostvarila rast prihoda ostvarenog od izvoza u proseku za 12% u periodu od 2021. do 2023. I dok je godišnja stopa rasta MSP-a u Srbiji 2020. iznosila 3%, predviđanja su da do 2024. taj procenat izađe na 7%. Ovakvi i slični rezultati doneli su Srbiji visoko 3. mesto na listi podindeksa ekspanzije poslovanja, sa zavidnim koeficijentom od 1.54. Prilikom diverzifikacije ponuda i grupa dobavljača kod malih i srednjih preduzeća, pokazalo se da ispitanici u proseku rade sa 22 dobavljača, u odnosu na 17 dobavljača pre dve godine. Srpska MSP uspela su da povećaju broj dobavljača sa 15, koliko je iznosio za 2020, na 19 za 2022, a očekivanja su da do 2024. broj dobavljača poraste na 26. Kada je u pitanju procenat domaćih kupaca, MSP iz Srbije ostvarila su koeficijent od 54,7%, što je ispod proseka u odnosu na ispitanike iz drugih zemalja sa liste. Sa druge strane, srpska mala i srednja preduzeća su ostvarili koeficijent od 45,3% prilikom internacionalne trgovine, a samo su Bangladeš i Ukrajina iznad Srbije kada je reč o ovoj vrsti poslovanja. Velike zasluge za ovaj rezultat idu na račun ostvarenog prihoda putem online prodaje, koji iznosi impresivnih 49,8%.

Sa druge strane, kao tri najveća izazova za mala i srednja preduzeća na globalnom nivou navode se sporo vreme platne transakcije (78%), upravljanje deviznim kursevima (77%) i naknade za transfer (76%). Stoga je napredak u tehnologiji (uključujući platforme za e-trgovinu, digitalne komunikacione alate i platforme za digitalno plaćanje) prepoznat kao jedan od primarnih činilaca za međunarodnu trgovinu.

Poremećaj u globalnom lancu snabdevanja i infrastruktura prekograničnog plaćanja nisu jedini problemi s kojima se susreću srpska MSP. Tako, primera radi, za razliku od dve trećine MSP-a koja se osećaju podržanim od strane svojih vlada, srpski privrednici ukazuju na manjak iste podrške. Ostaje nada da će država u budućnosti posvetiti veću pažnju ovoj grani poslovanja, čime bi MSP u Srbiji dobila dodatni „vetar u leđa“ kojim bi uspostavila jedan permanentan proboj na globalno tržište.

Celokupan izveštaj za Srbiju možete preuzeti ovde.

(Telegraf Biznis/PR)