Evropa jednu zavisnost zamenila drugom: Ali, šta je time postigla? Ovo su "novi" rizici

Bajdenova aktuelna odluka budi neizvesnost u pogledu snabdevanja gasom dugoročno, a to je samo jedan deo priče

Evropa se (previše) dugo oslanjala na ruski gas, da bi ga samo tako "isekla" iz uvoza, ali je upravo to učinila pre nešto manje od dve godine. Bilo je jasno da će posledice takve odluke - donete zbog rata u Ukrajini - biti dalekosežne, pre svega u pogledu snabdevanja i cena. U nedostatku ruskog gasa (u toj meri), EU je počela da pokreće ugašene nuklearke, ali opet...

Problem nije nestao, samo se "prebacio". Sa Istoka na Zapad.

Evropske države su i dalje zavisne od gasa, samo što ovoga puta njihove zalihe tog energenta popunjavaju SAD. Transatlantsko snabdevanje gasom se, generalno, smatra izdašnim i "politički prihvatljivim", ali ne znači da nema rizika.

Naime, Bela kuća je prošle nedelje objavila jednu, prilično polarizovanu odluku o prestanku odobravanja novih izvoznih dozvola za ukapljeni prirodni gas, usred protivljenja birača koji su zabrinuti zbog klime.

Navodi se da to neće uticati na objekte koji su već u funkciji ili u izgradnji, ali, činjenica je da postoje ogromni energetski projekti za koje se očekuje da će početi s isporučivanjem gasa krajem ove decenije, nakon čega ih - verovatno - čeka prekid ili odlaganje.

Dakle, jasno je da aktuelna Bajdenova odluka budi neizvesnost u pogledu snabdevanja gasom ubuduće, tačnije srednjoročno i dugoročno.

Autorka istraživanja u "SynMax", Lesli Palti-Gusman, kaže da je američki LNG i dalje baza evropske strategije diversifikacije snabdevanja gasom.

Između dve vatre

Za razliku od Evrope, Amerika nije morala da brine o tome kako da se "postavi" pred Rusijom, jer se ne oslanja na uvoz gasa. Štaviše, mogla je da računa i na novog saveznika (kupca) u tom kontekstu, a to je bogata EU, koja vapi za zalihama gasa.

U vrlo kratkom roku, SAD su stekle značajan udeo na tržištu gasa na Starom kontinentu, tako da američke zalihe trenutno čine otprilike polovinu regionalnog uvoza LNG-a, a očekuje se da će taj udeo nastaviti da raste.

Ipak, na kraju dana, Evropa je jednu zavisnost zamenila drugom.

Uprkos, čak, prijateljskom odnosu dve sile, odluka Evrope da ruski gas zameni američkim (umesto jasnijeg kretanja ka obnovljivim izvorima) - znači da njena energetska sigurnost sada zavisi i od klime, odnosno faktora koji su van njene kontrole, poput sezone uragana u Atlantiku.

Naravno, tu je i politički kontekst. Ukoliko Donald Tramp pobedi na predstojećim američkim izborima za predsednika, to bi moglo da zakomplikuje isporuke gasa Evropi. Tokom svog mandata, američki biznismen je već pokazao kako ne okleva da koristi taktiku trgovinskog rata za promovisanje svojih ideja - pogotovo protiv Kine.

Ostaje pitanje: Da li je Evropa ovim postupkom, zapravo, svoj energetski sistem učinila još ranjivijim?

(Telegraf Biznis)