Neki u penziju idu sa 57 godina, dok drugi rade 10 više: U kojim zemljama je najbolje biti penzioner?

Dok globalna populacija stari, vreme za penziju sve dalje

Starosna dob za penziju ima tendenciju da raste širom sveta. Veliki uticaj na tendenciju svetskih država da podignu ovaj uslov za penziju ima natalitet koji stagnira ili dramatično opada kao i činjenica da se prosečni životni vek značajno povećao. Svetska zdravstvena organizacija navodi da će do 2030. godine svaka šesta osoba na svetu imati više od 60 godina.

U većini zemalja Evropske unije prosek godina potrebnih za sticanje uslova za starosnu penziju je 65 godina. Mnoge zemlje Evropske unije planiraju da naprave izmene u zakonima do 2030. godine te povećaju starosni uslov za penziju.

Teme za vas

Prema izveštaju OECD (Organizacija za ekomosku kooperaciju i razvitak), Island, Norveška i Danska prednjače starosnim uslovom za penziju od 67 godina koji važi za muškarce i žene.

Finski Centar za penzije ETK, navodi da je očekivano povećanje uslova na 69 godina u Danskoj do 2035. godine.

Početkom 2023. izbili su masovni protesti u Francuskoj zbog usvajanja zakona o podizanju starosne dobi za penziju sa 62 na 64 godine. Francuska je bila među zemljama sa najnižom starosnom granicom zajedno sa Slovačkom gde je takođe uslov 62 godine sa očekivanim povećanjem na 64 do 2030. godine.

U Indoneziji muškarci i žene još uvek mogu da odu u penziju sa 57 godina, iako se ove godine očekuje povećanje starosne granice na 58 godina sa planom da ona dostigne 65 godina do 2043.

Radnici u Saudijskoj Arabiji mogu da odu u penziju sa navršenih 58 godina i najmanje 10 godina radnog staža. Ovo važi za oba pola a NASDAQ navodi i da je minimalna penzija u Saudijskoj Arabji povećana za 20 odsto u 2023. godini.

Južnoafrička Republika i Turska su jednake po tome što muškarci mogu da idu u penziju sa navršenih 60 godina. U Turskoj je uslov bolji za žene koje mogu da se penzionišu sa 58 godina, dok je Južnoafrička Republika uslov za žene izjednačila sa muškarcima.

U Hrvatskoj i Sloveniji uslov za muškarce je 65 godina a za žene 63. Očekuje se da će se od januara 2030. starosni uslovi za muškarce i žene u Hrvatskoj biti izjednačeni. Ovo je poslednja godina kada će muškarci u Bosni i Hercegovini moći da odu u penziju sa 63 godine i šest meseci života, a žene sa 58 godina i šest meseci. Do 2036. godine muškarci i žene će se izjednačiti sa 64 godine i šest meseci.

Od 1. januara 2023. žene u Srbiji mogu da idu u starosnu penziju sa 63 godine i šest meseci života dok uslov za muškarce ostaje isti - 65 godina života.

Crna Gora prednjači među zemljama bivše Jugoslavije. Muškarci mogu u penziju sa 66 godina života, a žene sa 64.

Gde je najbolje biti penziner?

Kompanija NATIXIS sprovela je istraživanje u 44 zemlje te analizirala četiri glavne kategorije koje utiču na dobrobit i zadovoljstvo penzionera.

Kategorije su zdravlje (koliko se ulaže u zdravstvo, životni vek stanovnika), kvalitet života (opšte zadovoljstvo stanovništva, voda i sanitacija, kvalitet vazduha, životno okruženje i biodiverzitet), materijalno dobrostanje (nacionalni dohodak, procenat zaposlenih, jednakost prihoda) i penzione finansije ( državni dug, kamate, infalcija, porezi i sl.).

Prema prikupljenim podacima, Norveška je na prvom mestu zemalja gde je najbolje biti penzioner. Životni vek u ovoj zemlji se podigao na 83,3 godine a nezaposlenost je 3.8 procenata.

Slede Švajcarska, Island, Irska i Luksemburg. Slovenija je na 15. mestu dok poslednje 25. mesto zauzima Estonija.

(Telegraf Biznis)