Đedović Handanović: Jačanje struke je temelj budućnosti energetskog i rudarskog sektora
Kritične mineralne sirovine neophodne za brži napredak u dekarbonizaciji energetskog sektora
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas na završnoj sesiji međunarodnog savetovanja "Energetika 2024" da su kritične mineralne sirovine neophodne za brži napredak u dekarbonizaciji energetskog sektora, i da se sa tim pitanjem ne susreće samo Srbija, već i zemlje Evrope i celog sveta, navodi se u saopštenju na portalu Ministarstva.
- Naša komparativna prednost je da Srbija raspolaže nekim od najznačajnijih mineralnih resursa, koje Evropa označava kao kritične mineralne sirovine. Kad govorimo o jadaritu, o kojem se ovih dana najviše govori, sa rezervama sa kojima Srbija raspolaže mogli bismo da zadovoljimo oko 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi, a ako govorimo o razvoju čitavog lanca vrednosti, što je naš cilj, doprinos rastu BDP-a bi bio čak do 18 odsto. Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidim razlog da i Srbija ne razmišlja kako da zaokružimo čitav proizvodni ciklus rude, baterija, električnih vozila, u našoj zemlji, gde će raditi naši ljudi i upravljati naši stručnjaci, a da sve to radimo u partnerstvu sa zemljama iz Evrope i po najvišim standardima koji važe u EU - rekla je ona.
Ministarka je rekla da se odluka o korišćenju prirodnih bogatstava kojim raspolažemo ne tiče samo naše, nego i budućih generacija, i da je neophodno slušati reč struke.
- Ako ovu šansu ne iskoristimo, buduće generacije će s pravom moći da pitaju sa kojim argumentima smo doneli odluku koja utiče i na njihovu budućnost. Javne rasprave treba da omoguće da dođemo do održivih rešenja. Zato je važno da se o ovakvim pitanjima odluke donose tako što ćemo slušati struku, a ne buku koju prave oni koji nisu ni pročitali studije a koji su insistirali da one budu objavljene. Žao mi je što političari i polupolitičari, koje nije briga za ekologiju i koji nisu spremni da razgovaraju argumentima, pokušavaju da preuzmu ulogu koju može imati samo struka. Neutemeljene tvrdnje koje svakodnevno slušamo, i koje smo mogli čuti i danas nude oni koji to rade zarad svojih interesa, a ne interesa građana ili zaštite životne sredine. To nije dobar put da planiramo i biramo budućnost ove zemlje, i zato verujem da u svim oblastima, pa tako i u rudarstvu i energetici, treba da slušamo struku -rekla je ministarka.
Dodala je da veruje da je jačanje struke temelj svega što država planira u energetskom i rudarskom sektoru.
- Postoji puno prostora za razgovor ali ne i za širenje panike i straha od nestručnih ljudi. Ako neko treba da govori o geologiji i rudarstvu to su upravo ljudi koji su se za to obrazovali. Poželjno je imati debatu i različite stavove ali ne i da se iznose informacije da Srbija prepisuje zakone od afričkih država, koje nemaju nikakvo utemeljenje - rekla je ona.
Đedović Handanović je rekla da se zbog dugoročnog napuštanja fosilnih goriva razmatra korišćenje nuklearne energije.
- Ozbiljno analiziramo i mogućnosti za korišćenje nuklearne energije, bez koje ne možemo imati dovoljno bazne energije do 2050. Okupili smo stručne ljude iz akademske zajednice, sa univerziteta, državnih institucija, a za desetak dana potpisaćemo i memorandum o saradnji kojim postavljamo okvir za institucionalnu saradnju i angažovanje svih stručnih ljudi koji mogu da pomognu. Verujem u našu inteligenciju jer bez nje nema ni veštačke inteligencije. Moramo da ulažemo u naše ljude i da damo vetar u leđa naučnim institucijama da se povezuju sa svetskim institucijama i da jačaju svoje kapacitete - rekla je ona.
Ministarka je naglasila da je ponosna što su u kratkom periodu ostvareni značajni rezultati na modernizaciji distributivne mreže.
- Za manje od godinu dana obnovljeno je više od 2.500 kilometara niskonaponske mreže, zamenjeno više od 730 transformatora i 34.000 stubova betonskim kako bismo smanjili prekide u napajanju i osigurali pouzdanije snabdevanje. Od oktobra prošle godine ugrađeno je oko 310.000 pametnih brojila i zahvalni smo EU na donaciji, dok ćemo u narednom periodu ugraditi ukupno 522.000 brojila. Takođe, u toku je i atomatizacija distributivne mreže vrednosti 150 miliona evra koja će omogućiti veću pouzdanost i smanjiti gubitke na mreži. To su investicije koje smo dugo čekali, u toku su i završicemo ih - rekla je ministarka.
(Telegraf Biznis)