"Opasno širenje dezinformacija o ekološkim rizicima, staćemo na put neistinama i paušalnim informacijama"

Handanović je Handanović ukazala da je rudarska struka jasno rekla da treba stati na put neistinama

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović upozorila je danas gostujući na televiziji Kurir da se u javnosti plasiraju dezinformacije o ekološkim rizicima i posledicama eksploatacije litijuma.

- Žao mi je što se u javnosti plasiraju dezinformacije, jer je to opasno, naročito za građane koji nemaju dovoljno saznanja o ovoj temi. Svedočimo da su u prethodnih pet dana iznete brojne neistine, poput navoda da se u Nišavskom okrugu istražuje litijum, da u Topoli postoji rizik od eksploatacije, kao i u nekim drugim gradovima. Čuli smo da se pominje zapadna Srbija, Požega i Šabac. Želim da uverim građane da ne postoje nikakve odluke o istraživanju litijuma na tim lokalitetima i da je u poslednjih 21 godinu otvoren samo jedan rudnik metalnih sirovina u Srbiji, dok svakodnevno slušamo i čitamo naslove u medijima da će se Srbija prekopati i da će se ugroziti zdravlje ljudi. Dezinformacijama se neosnovano stvara strah zbog čega smo Ministarstvo, drugi ministri u Vladi i ja reagovali i nastavićemo to da radimo svaki put -rekla je ministarka.

Teme za vas

Đedović Handanović je još jednom podsetila da su građani u Loznici i okolini samostalno odlučili da prodaju zemljište kompaniji za razvoj projekta "Jadar".

- U Narodnoj skupštini govorilo se ovih dana o nasilnom raseljavanju ljudi u području Loznice, što su takođe neistine. Ljudi su iz privatnih razloga prodali svoja imanja kompaniji zarad razvoja projekta, dok su određeni ekološki aktivisti, koji su takođe želeli da prodaju imanja a nisu u tome uspeli, postali najveći protivnici projekta, kao i neki što su prodali svoja imanja - rekla je ministarka.

Kada su u pitanju dezinformacije o sumpornoj kiselini, ministarka je istakla da se sumporna kiselina u Srbiji dva puta više koristi u poljoprivredi i farmaceutskoj industriji za proizvodnju đubriva i deterdženata.

- Oni iznose dezinformacije pod zastavom odbrane ekoloških standarda samo sa ciljem borbe protiv predsednika države, premijera i Vlade Srbije. Narod je dva puta na izborima pokazao šta misli o tim politikama. Opozicija na osnovu političkog programa nije uspela da dođe do rezultata, a sada to pokušava preko zastrašivanja ljudi neistinitim informacijama - rekla je ona.

Ukazala je da je rudarska struka jasno rekla da treba stati na put neistinama.

- Rudarsko geološki fakultet, Geološki zavod, Komora rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Savez inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehnički fakultet iz Bora i Rudarski institut iz Beograda u kojima radi više od 1.300 zaposlenih stručnjaka oglasili su se i rekli da žele da odbrane struku i spreče širenje neistina u društvu. Treba da se borimo za argumentovanu raspravu na teme o kojim građani nemaju dovoljno saznanja - rekla je ministarka.

Dodala je da ni jedna dozvola o eksploataciji litijuma nije doneta, i da je pred institucijama puno posla kako bi se stvorili uslovi u pogledu zaštite životne sredine, prostornih planova i lokacijskih uslova. Istakla je da je Vlada potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu sa Evropskom unijom kako bi se primenjivali najveći ekološki i socijalni standardi u oblasti kritičnih mineralnih sirovina.

- Želimo da razvijamo najnovije tehnologije i inovacije što je izvodljivo u lancu vrednosti od sirovina, proizvodnje baterija do električnih vozila u smanjenju zagađenja vazduha. Srbija ima sreću da se nalazi u vrhu u svetu kada su u pitanju rezerve litijuma i samo je na nama kako ćemo to iskoristiti - rekla je ona.

Ministarka je naglasila i da država radi na jačanju rudarskog sektora.

- Radimo na jačanju rudarskog sektora po svim ekološkim i socijalnim kriterijumima zbog čega ćemo do kraja godine usvojiti novu Strategiju upravljanja mineralnim resursima. Započeli smo i izmene Zakona o rudarstvu kako bismo zaštitili interese države i građana. Želimo da razvijamo rudarstvo koje je bazna industrija u Srbiji, od koje živi više od 150.000 građana i koje ima neprocenljive koristi za građevinarstvo, hemijsku i druge industrije. Mi smo zemlja bogata rudama i mineralima i istorijski smo gradili privredni razvoj zahvaljujući rudarstvu, što mislim da treba da nastavimo. Kao što je nekada u svetu bila velika potreba za naftom i ugljem, danas su rastuće potrebe za kritičnim mineralnim sirovinama koje su važne za klimatske promene i obnovljive izvore energije. Treba da procenimo s čim raspolažemo i kako da koristimo naša dobra bez ugrožavanja životne sredine. Naša deca i roditelji žive u ovoj zemlji i naravno da se ništa neće raditi suprotno interesima građana - rekla je Đedović Handanović.

Ali ne samo o rudarstvu, neistine se šire i u pogledu uvoza električne energije i stabilnosti elektroenergetskog sistema, navela je Đedović Handanović.

- Tendenciozne i maliciozne optužbe imaju cilj da diskredituju rad Vlade. Svesni smo izazova u pogledu rasta potrošnje usled visokih temperatura i činjenice da smo imali toplotni talas tokom 25 dana. U jednom danu imali smo potrošnju 105 GW/h koja se skoro izjednačila sa potrošnjom tokom zime, što je stvorilo pritisak imajući u vidu da su određeni termo blokovi i hidroelektrane ušle u remontnu sezonu. Za građane je važno da znaju da je nedostajuća električna energija nabavljena po povoljnijim cenama od tržišnih i da su napravljeni planovi kako bi građani imali nesmetano i bezbedno snabdevanje - rekla je ministarka.

Dodala je da se radi na unapređenju proizvodnje uglja i rehabilitaciji postrojenja starih nekoliko decenija.

- Zahvaljujući požrtvovanosti inženjera, radnika i svih zaposlenih u Elektroprivredi, ta postrojenja držimo u najboljoj mogućnoj funkciji. Od 2018. godine intenzivno se radi na novih proizvodnim kapacitetima, kada je počela izgradnja bloka B3 u Kostolcu u kome su ove nedelje počele funkcionalne probe. Uložili smo 450 miliona evra u novu rudarsku opremu kako bi se podigla proizvodnja u Kolubari i Kostolcu. Remont termoelektrane u Kostolcu radi se nakon deset godina, kao i rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta nakon 42 godine. Ove radove nismo mogli da počnemo pre dve godine tokom energetske krize, a uvek se izvode leti kada je potrošnja tradicionalno niža u odnosu na zimu. Svi remonti biće završeni do početka grejne sezone - zaključila je ministarka.

(Telegraf Biznis)