Investitor koji je predvideo krizu 2008. savetuje: Ako sad kupujete stan, platite upola manje nego što možete

Investitor koji je predvideo veliku ekonomsku krizu 2008. godine savetuje mlade: za stan potrošite duplo manje nego što možete. Neverovatno, ali istinito  -  američki investitor Majkl Beri (Michael Burry), koji je predvideo slom tržišta nekretnina u SAD 2008. godine i na tome zaradio, uputio je mladima deset životnih saveta. Među njima se posebno izdvojio jedan koji se odnosi na kupovinu nekretnine - kupite stan ili kuću koja košta upola manje od onoga što realno možete da priuštite.

Beri je prošle nedelje na platformi Substack, gde objavljuje tekstove pod nazivom „Cassandra Unchained“, podelio deset saveta koje je pripremio na molbu da pruži životne smernice jednom 26-godišnjaku.

Teme za vas

Poslovni magazin Fortune predstavio je njegove preporuke kao poruku generaciji Z, kojoj pripada i mladić kome su saveti prvobitno bili namenjeni.

Beri je široj javnosti poznat zahvaljujući knjizi i filmu „The Big Short“ („Velika opklada“), u kojem je njegov lik tumačio Kristijan Bejl.

Deset saveta za mlade

Nikada ne prestajte da vežbate i učite.

Budite spremni na kompromise kako biste započeli vezu.

Iskoristite moć složene kamate.

Nikada se ne kockajte.

Imajte decu i budite dobri roditelji.

Ako nešto leti ili plovi, bolje je da to iznajmite.

Kupite kuću koja košta polovinu onoga što možete da priuštite.

Umetnost koja vam se dopada ne mora biti skupa.

Budite zahvalni na svemu i svima.

Budite darežljivi.

Šta zapravo znači kupiti pola kuće?

Jedan od najzanimljivijih Berijevih saveta odnosi se na odluku koja mnogima predstavlja najveći finansijski izdatak u životu - kupovinu stana ili kuće.

Njegova preporuka je jednostavna: nemojte potrošiti maksimalan iznos koji vam omogućavaju ušteđevina i stambeni kredit.

Na primer, ako vaše finansijske mogućnosti dozvoljavaju kupovinu stana od 200.000 evra, prema ovom pravilu trebalo bi da razmotrite nekretninu od približno 100.000 evra.

Magazin Fortune ocenjuje da ovakav pristup može biti posebno koristan ljudima koji ne žele da zbog visokih rata kredita godinama ostanu vezani za posao kojim nisu zadovoljni.

Manji stambeni kredit podrazumeva nižu mesečnu ratu, ali i više prostora u kućnom budžetu za druge potrebe i nepredviđene troškove.

Da li je kupovina stana zaista dobra investicija?

Beri se pitanjem ulaganja u nekretnine bavio i u julu, kada je na Substacku objavio računicu o dugoročnom prinosu od posedovanja stambene nekretnine.

Prema njegovoj proceni, tokom perioda od 50 godina godišnji prinos na nekretninu u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi oko 4,5 odsto nakon poreza, uz uračunate troškove održavanja.

Takav rezultat uporedio je sa prinosom kvalitetnih obveznica.

Istovremeno je ukazao da su nekretnine u poslednjih 25 godina, posmatrano kao investicija, ostvarivale znatno slabije rezultate od američkog berzanskog indeksa S&P 500.

Njegov zaključak je da najveća vrednost sopstvenog doma nije nužno finansijska zarada, već sigurnost i kvalitet života koji pruža.

Treba imati u vidu da se Berijeva računica odnosi na američko tržište nekretnina.

Koliko bi ovo pravilo značilo kupcima stanova u Srbiji?

Koliko je savet čuvenog investitora teško primeniti u praksi, najbolje pokazuju podaci o cenama nekretnina u Srbiji, a posebno u Beogradu.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2026. godine, prosečna cena kvadratnog metra stana u Srbiji iznosila je 1.918 evra, dok je u užem gradskom području Beograda dostigla 3.219 evra.

To znači da bi stan od 65 kvadratnih metara, po prosečnim cenama, u Srbiji koštao približno 124.670 evra, a u Beogradu čak 209.235 evra.

Istovremeno, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji u julu iznosila je 121.346 dinara, dok je u Beogradskom regionu dostigla 149.577 dinara.

Za kupovinu stana od 65 kvadrata u Beogradu potrebno je izdvojiti približno 164 prosečne mesečne plate, odnosno gotovo 14 godina celokupne zarade, pod uslovom da se novac ne troši ni na šta drugo.

Na nivou Srbije, za stan iste kvadrature potrebno je oko 120 prosečnih plata, odnosno približno deset godina ukupnih primanja.

Šta bi značilo kupiti upola jeftiniji stan?

Ukoliko bi kupac u Beogradu primenio pravilo Majkla Berija i odlučio da za nekretninu izdvoji samo polovinu iznosa koji može da priušti, umesto stana vrednog približno 209.000 evra trebalo bi da potraži nekretninu od oko 104.500 evra.

Međutim, po prosečnoj ceni kvadrata u prestonici, za taj novac mogao bi da kupi stan od svega 32,5 kvadratnih metara.

Slična računica važi i za Srbiju u celini. Umesto nekretnine od približno 125.000 evra, kupac bi trebalo da razmatra stan od oko 62.500 evra, što bi po prosečnoj ceni odgovaralo površini od približno 33 kvadrata.

Ovi podaci pokazuju koliko je teško slediti savet američkog investitora, naročito porodicama kojima je potreban veći životni prostor.

Ipak, njegova glavna poruka ostaje ista: maksimalan iznos kredita koji banka može da odobri ne mora istovremeno da bude i iznos koji je najpametnije potrošiti.

(Telegraf.rs / Klix.ba)