Podzemni rudnik "Jadar" neće ugroziti vodu za piće

Projekat ima priliku da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila

Odgovor na dilemu da li će rudnik litijuma zagaditi vode Jadra, Drine, Save ali i Dunava, dali su nezavisni stručnjaci. Činjenica da "Jadar" ne bi uticao na izvore pijaće vode, na snabdevanje vodom građana Loznice, kao i na izvore podzemnih voda koji se koriste za potrebe poljoprivrede i lokalne industrije ne ide u prilog oponentima projekta. I to nije sve, zahvaljujući proverenim i dokazano efikasnim tehnologijama, „Jadar” je projektovan tako da ne koristi velike količine vode u proizvodnom procesu.

Kako će se "Jadar" snabdevati vodom?

Voda za potrebe rudnika bila bi obezbeđena iz tri izvora. Preko sedamdeset odsto potreba za vodom može se podmiriti iz sopstvenih izvora, odvodnjavanjem rudničkih voda, prikupljanjem atmosferskih voda i recirkulacijom procesnih voda. Po potrebi ostalih trideset odsto bi se obezbedile prikupljanjem vode iz priobalja Drine koje budući da su već devastirane ljudskim aktivnostima, ne mogu biti korišćene kao izvor pijaće vode. Naime, ovaj rudnik ne bi crpio podzemne vode iz izvora koji se koriste za vodosnabdevanje, poput vode iz priobalja Jadra i Korenite. Radovi u podzemnom rudniku bi se odvijali na dubini između 300 i 600 metara, u odvojenoj hidrogeološkoj sredini, koja nema dodira sa onim vodama koje se koriste za potrebe domaćinstava.

Teme za vas

Šta kaže struka …

Profesor Aleksandar Cvjetić sa Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da je razumljivo da se ljudi brinu, ali poručuje građanima da nema bojazni od ugrožavanja reka i voda. Jasno je da neće biti ugrožene niti podzemne vode, koje se svakako koriste za poljoprivredu, niti izvori vode za piće, niti Jadar, Drina, pa ni Sava i Dunav. Što se tiče bojazni oko zagađenja vode, posebna pažnja posvećena je postrojenjima za preradu otpadnih voda. Voda koja nastaje u procesu proizvodnje do te mere se prečišćava trostepeno, da na kraju dobijete destilovanu vodu u koju će morati da se dodaju minerali pre puštanja nazad u reku, čime se dobija to da voda koja se vraća u eko-sistem odgovara dobrom statusu kvaliteta, rekao je profesor Cvjetić koji je i saradnik na studijama o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar”. Posebna pažnja bi bila posvećena sprečavanju mešanja voda sa različitih dubina, odnosno mineralizovanih voda iz podzemnog rudnika i plitkih podzemnih voda koje lokalna zajednica koristi. Postrojenja za tretman voda zajedno sa posebnim bazenima za skladištenje voda, imaju dovoljan kapacitet da spreče bilo kakvo nekontrolisano ispuštanje vode, čak i u najnepovoljnijim okolnostima.

Sve mere su usklađene sa domaćim zakonodavstvom i propisima Evropske unije. Što se tiče otpada, stručnjaci su vodili računa da se planirana projektna rešenja definišu prostor za formiranje deponije za odlaganje otpada koji se ne nalazi u plavnom području. Osim toga sam otpad je čvrst, a deponija na koju se odlaže otpad zaštićena je tako da procedne vode ne dođu u kontakt sa podzemnim vodama, putem višeslojnih zaštitnih obloga sa glinom i izolacionom folijom, koje su osmišljene tako da mogu da izdrže i najveće nepogode.

U projekat je uključeno i praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda u okolini planiranog Projekta kako bi se osiguralo da predložene mere daju željene rezultate i da se, ako je potrebno, na vreme preduzmu dodatne aktivnosti. Rio Tinto planira da angažuje akreditovanu laboratoriju, koja bi redovno analizirala sve prečišćene vode i o tome javno izveštavala.

Nastavak poljoprivredne proizvodnje

Budući da rudnik i fabrika ne bi uticali na izvore vode, istraživanja nezavisnih stručnjaka, među kojima je 40 profesora univerziteta, sprovedena u okviru Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazuju da poljoprivredna proizvodnja može nesmetano da se nastavi paralelno sa rudarenjem. Sve to govori u prilog tome da ne bi bilo ni mračnih scenarija koji se plasiraju građanima - da će se zagađene vode iz Jadra izlivati u plodna polja i onemogućiti nastavak poljoprivrede i stočarstva.

Lanac proizvodnje baterija i električnih vozila može da stvori do 20.000 novih radnih mesta

Projekat "Jadar" je velika razvojna šansa države Srbije i lozničkog kraja. Reč je o najvećoj direktnoj stranoj investiciji koja iznosi 2,55 milijardi evra, uz procenjenu korist za budžet Srbije od 180 miliona evra godišnje od poreza i doprinosa na plate. Budžet opštine Loznice, zahvaljujući rudniku litijuma bi bio bogatiji za oko 25 miliona evra. Ova suma novca bi unapredila lokalnu putnu infrastrukturu, škole, bolnice i ostale aktivnosti. U fazi izgradnje projekta „Jadar“ bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. U pitanju su visokokvalifikovana radna mesta sa prosečnom neto platom većom od 1.000 evra.

Projekat ima priliku da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi preko 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja.

(Telegraf Biznis)