U rodnom gradu Nikole Jokića mladi traže kuću više! Do sada uselili rekordnih 190, evo šta im je najpotrebnije
Od početka programa dodele seoskih kuća, useljeno je njih 3.100
Program dodele seoskih kuća, koje je pokrenulo Ministarstvo za brigu o selu, počeo je pre tri godine i do sada je useljeno 3.100 domova. Seoske kuće se najviše traže u Vojvodini, a za sada je rekord 190 useljenih u Somboru. Iz kojih razloga se mladi opredeljuju za povratak na selo?
Marija Jovanović iz Pirota radi kao vozač viljuškara i život u gradu uskoro planira da zameni za Poganovo, zabačeno selo u dimitrovgradskoj opštini.
Teme za vas
Dominik napustio život u gradu i danas uživa na selu: Ne posećuje prodavnice i kaže da su ga bolesti napustile
Srpsko selo u kom nema više nijedne kuće na prodaju: Kažu da na ovom mestu omladina ostaje
- Tu imam potencijala da krenem neki svoj mali posao sa proizvodnjom cveća, trenutno to radim malo sa roditeljima, ali hoću da krenem samostalno. Mesto je kraj potoka, plac je fantastičan sve je jako lepo, osim nekih malih renoviranja - priča Marija za RTS.
Komšije su, kaže, dobre, ima puno mladih koji se vraćaju, renoviraju stare kuće.
- Tu je u blizini i poganovski manastir i kanjon reke Jerme, Zvonačka banja, stvarno je živopisan kraj.
Prema poslednjem popisu, u selu je bilo 29 stanovnika, a Marija priča da će se potruditi da se taj broj poveća.
Za više od toga ipak potrebna je infrastruktura. Upravo zbog nje najviše se traže seoske kuće u Vojvodini. Rekord sa 190 useljenih kuća drži Sombor. Kanalizacija se radi u 11 od 15 tamošnjih sela.
- Imamo razne mere koje sprovodimo, jedna od tih je participativno budžetiranje gde svake godine meštani biraju projekat koji će se raditi u njihovoj mesnoj zajednici to je veoma popularna mera, sve radimo kroz glasanje - pojašnjava Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika Sombora.
Ako pitate ministra Milana Krkobabića, država mora da animira ljude da se vraćaju i u brdsko-planinska, odnosno u pogranična područja.
- Uslovi u gradovima postaju sve teži, život je sve skuplji, kirije su sve veće, da budemo realni ko danas može da podigne kredit za stan da izdrži tu ratu. Da ne zaboravimo selo nije jednako poljoprivreda, to je jedan od izvora egzistencije. Danas te mlade žene koje odu, žele da imaju i ginekologa i pedijatra i stomatologa, sve one sadržaje koje približno imaju mladi u drugim delovima - zaključuje Krkobabić.
(Telegraf Biznis)