IPESE: Srbija u vrhu Evrope po rastu BDP, kako je građevinarstvo postalo ključni faktor?
Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE) objavio je novu analizu o rastu BDP u Srbiji i uzrocima toga. Prenosimo je:
"Poslednjih sedam godina, počev od 2018, bruto domaći proizvod u Srbiji raste dva i po puta bržim tempom nego u Evropskoj uniji. U tom periodu srpski BDP je prema zvaničnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda, povećan ukupno 26,5 procenata, a u EU za 10,2 odsto. Pri tome je ta razlika značajno veća ako se uporede samo ostvareni rezultati za prošlu i procene MMF-a za ovu godinu, jer će u te dve godine BDP Srbije realno porasti za više od šest odsto, a u EU tek za 1,7 procenata.
Kako sada stoje stvari, ta razlika bi na kraju ove godine mogla biti i veća, jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost svega što se u Srbiji stvori u prva tri meseca ove godine realno bila za 4,7 odsto, a u drugom tromesečju za 4,2 odsto veća nego u istom periodu 2023. Istovremeno, prema podacima Eurostata, BDP Evropske unije i evrozone je u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti kvartal prošle povećan za samo 0,8 i 0,6 odsto.
U EU je, dakle, tempo rasta bio pet, a u evrozoni sedam puta sporiji nego u Srbiji. Čak i zemlje sa najbržim rastom u EU – Poljska sa 1,5 i Irska sa 1,2 odsto – bitno zaostaju za Srbijom. U najvećem problemu je, ipak, Letonija, u kojoj je registrovan pad od 1,1 odsto. Isti problem muči i Švedsku i Mađarsku, u kojima je BDP pao za 0,8 i 0,2 odsto, a u drugom kvartalu je, sa velikim razočaranjem, konstatovan pad privredne aktivnosti i u Nemačkoj za 0,1 odsto.
Samim tim, po stopi rasta u ovoj godini Srbija je u samom vrhu rang liste evropskih zemalja. Neznatno veći privredni rast imala je samo Turska, s tim što je u toj zemlji inflacija u julu bila skoro 62 odsto, tako da je taj rast prilično skupo plaćen, ubedljivo najvišom stopom inflacije u Evropi. S druge strane, u Srbiji je inflacija u julu bila 4,3 odsto, u granicama ciljanog okvira od tri plus-minus 1,5 odsto, a očekuje se njeno dalje obaranje, čemu će doprineti i nova akcija Vlade Srbije „Najbolja cena“, u okviru koje su od 1. septembra značajno smanjene cene velikog broja osnovnih proizvoda.
Korist od bržeg realnog privrednog rasta, uz istovremenu stabilizaciju cena, imali su i građani. O tome svedoče najnoviji podaci Eurostata da je 2020. prosečna neto plata u Srbiji za prosekom EU zaostajala čak 55, a prošle godine je taj zaostatak smanjen na 46,4 odsto ili za 8,6 procentnih poena, jer je prosečna neto plata u Srbiji iznosila 733, a u EU 1.367 evra. Tim tempom, dakle, prosečna neto zarada u Srbiji bi se za 16-17 godina izjednačila sa evropskim prosekom, što je pre samo jedne decenije izgledalo kao nemoguća misija.
Iako mnogima ovo izgleda kao utopija, valja imati u vidu da je u prvoj polovini ove godine prosečna neto zarada u Srbiji već dostigla 826 evra, tako da je taj zaostatak, čak i uz pretpostavku da su u EU plate nominalno povećane za sedam odsto (za inflaciju od 2,8 i realno za 4,2 odsto), dodatno smanjen na oko 43,5 odsto ili za skoro tri procentna poena. I to samo u prvoj polovini ove godine, a nastavak tog trenda poguraće i odluka da se minimalna zarada od naredne godine u Srbiji poveća za rekordnih 13,7 odsto.
Ključni preduslov daljeg ubrzanog približavanja je da Srbija i u narednom periodu nastavi brže ekonomski da raste od EU, a upravo tome bi trebalo da doprinese i novi investicioni ciklus, koji uključuje i rekordna ulaganja. Programom „Skok u budućnost – Srbija 2027“ u tri naredne godine planirane su investicije veće od 17 milijardi evra. Pojačana ulaganja države iz budžeta ublažiće posledice recesije, koja je već zakucala na vrata nekih najrazvijenijih evropskih zemalja, pre svega Nemačke, koja već nekoliko godina unazad, u promenjenim geopolitičkim okolnostima, ne uspeva da nađe nove izvore rasta.
Za razliku od mnogih razvijenih zemalja, Srbija je recesione tendencije, posebno izražene 2020, na vrhuncu pandemije korona virusa, ublažila povećanjem javnih, kapitalnih investicija. I upravo zahvaljujući pojačanom ulaganju države, u skladu sa preporukama čuvenog ekonomiste Džona Majnarda Kejnza, Srbija je uspela da ostane na putanji stabilnog rasta.
To je u svojoj analizi konstatovao i Fiskalni savet, navodeći da su u prethodne tri godine, od 2021. do 2023, u strukturi rashoda budžeta, javne investicije države izbile na treće mesto, odmah posle izdataka za penzije i plate u javnom sektoru. Za te namene godišnje se sada ulaže oko pet milijardi evra, oko sedam odsto BDP-a i više od 15 odsto ukupnih javnih rashoda.
Fiskalni savet je konstatovao da je to ubedljivo najveći udeo javnih investicija u centralnoj i istočnoj Evropi i retko koja zemlja sveta se može time pohvaliti, a to dovoljno govori koliko su za Vladu Srbije važne kapitalne investicije. Sasvim logično, jer bez kvalitetne saobraćajne i druge infastrukture teško da se i u narednom periodu može očekivati rekordan priliv direktnih stranih investicija, koje su se stabilizovale na nivou većem od četiri milijarde evra godišnje.
Godinama unazad, posebno do 2015, Fiskalni savet je upozoravao da država ne ulaže dovoljno u infrastrukturne projekte, jer su javne investicije do tada, naročito do 2012, bile manje od tri odsto, dok su se poslednjih nekoliko godina stabilizovale na nivu od oko sedam odsto BDP-a. Pri tome je pre samo jedne decenije udeo svih investicija (državnih, stranih i domaćih privatnih) bio 16-17 odsto BDP-a i po tome su Srbija i BiH bile najgore rangirane zemlje u Evropi, osuđene na tavorenje, jer od toga koliko ulažete danas zavisi koliki će biti tempo rasta sutra. Upravo zbog toga je u poslednje četiri godine udeo fiksnih investicija povećan na 23-24 odsto BDP-a, a do 2027. će se možda i povećati.
Od 2022. investicije u saobraćajnu infrastrukturu premašile su tri procenta BDP-a, i Srbija sada raspolaže sa oko 1,1 kilometar autoputeva na 100 kvadratnih kilometara i po tome se približila proseku zemalja centralne i istočne Evrope, a kada svi započeti auto-putevi budu završeni, biće daleko ispred njih.
Povećane kapitalne investicije promenile su sliku Srbije. O tome svedoči i najnovji izveštaj rejting agencije Moody’s, koja je kao ključne faktore za poboljšanje izgleda Srbije navela „dobre srednjoročne perspektive privrednog rasta, s mogućnošću da rast bude i brži od očekivanog zbog ubrzanja investicija i nastavka strukturnih reformi“. Uz to, Moody’s za razliku od MMF-a očekuje i nešto brži privredni rast, u ovoj godini za 3,8 i u narednoj za 4,2 odsto, jer će rast, kako navode, „biti podržan daljim smanjenjem inflacije, povoljnim kretanjima na tržištu rada, jakom domaćom tražnjom i tekućim investicionim ciklusom“.
Ta procena ima realno uporište i u konkretnim podacima, jer je država 2022. iz budžeta u kapitalne projekte usmerila 3,4 milijarde, prošle godine je te izdatke povećala na 4,8 milijardi, a do 2027. za te namene planira više od pet milijardi evra godišnje. To, pak, podrazumeva da će, zbog realizacije svih planiranih projekata u sklopu priprema za veliku svetsku izložbu Ekspo 2027, udeo javnih investicija biti i nešto veći od sedam odsto BDP-a, koliko je bio u prethodnih nekoliko godina. Uostalom, u svom najnovijem izveštaju i rejting agencija Moody’s pozitivno ocenjuje program „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“ i procenjuje da će on uticati na povećanje javnih investicija do 2027. na čak 7,5 odsto BDP-a.
Osim javnih investicija, privredni rast poguraće i dalji rast domaće tražnje, baziran na snažnom rastu prosečnih neto plata, koje su u prvih šest meseci, prema podacima Ministarstva finansija, realno povećane za 9,4 odsto i penzija, koje su u istom periodu realno porasle čak 15,2 odsto. Prosečne plate bi do 2027. trebalo da dostignu 1.400 evra, a penzije 650 evra, pa se sa velikom dozom izvesnosti može očekivati da će domaća tražnja i u narednih nekoliko godina biti snažna poluga privrednog rasta.
Uz plate, koje su u poslednjih 12 godina povećane 134 odsto, raste i zaposlenost i polovinom ove godine dostigla je rekordni nivo, jer nikada ranije u Srbiji nije bilo više od 2.315.000 zaposlenih, koliko ih je bilo u junu 2024. Drugim rečima, dok je od 2000. do 2012. bez posla ostalo oko 400.000 ljudi, od 2012. do sada otvoreno je 450.000 novih radnih mesta. Svi ti novozaposleni, sa mnogo većim platama nego ranije kreiraju tražnju na tržištu, što stvara manevarski prostor za dalje povećanje domaće proizvodnje, samim tim i BDP-a.
Brži privredni rast dodatno će pogurati kapitalne investicije u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu. Konačno je Srbija upalila i taj, drugi motor, koji godinama nije korišćen. Zbog toga je sasvim moguće da će u narednih nekoliko godina privredni rast biti i veći od četiri odsto, kao što prognozira MMF. Uostalom, ne bi bilo prvi put da naknadno MMF za Srbiju projektovane stope rasta koriguje naviše.
Ubrzanje rasta na četiri-pet procenata u 2025. i 2026, u skladu sa novim investicionim ciklusom, očekuje i Narodna banka Srbije, koja je nedavno korigovala i procenu rasta za ovu godinu, sa 3,5 na 3,8 odsto. I eksperti NBS su konstatovali da je dobrim delom do ubrzanja tempa privrednog rasta došlo zbog povećanih fiksnih investicija, usled početka realizacije projekta Ekspo 2027.
Uz konstataciju da je, prema podacima zvanične statistike, učešće fiksnih investicija u BDP-u prošle godine bilo skoro 23 odsto BDP-a, stručnjaci NBS očekuju da će se u narednih nekoliko godina, zbog novog investicionog ciklusa povećati na oko 25 procenata BDP-a. To očekivanje bazirano je na realnim osnovama, jer su, kako konstatuje NBS, poslednjih godina, uz relativno stabilne direktne strane investicije (u prvoj polovini ove godine u zemlju se već slilo 2,3 milijarde evra, za 6,7 odsto više nego u istom periodu prošle), uspostavljena tri nova, snažna stuba finansiranja investicija. Prvi je višestruko uvećana profitabilnost privrede, koja samim tim može više i da ulaže u proširenje proizvodnje iz sopstvenih sredstava. Drugi su sve izdašniji investicioni krediti banaka, a treći su državne investicije, koje su u međuvremenu udvostručene.
Sa povećanjem investicija na 25 odsto BDP-a, to praktično znači da će se u narednom periodu svaki četvrti stvoreni evro dalje ulagati, pri čemu će te investicije omogućiti stvaranje nove dodate vrednosti. A koliko je svaki procenat privrednog rasta važan, svedoči i računica po kojoj bi, uz prosečnu stopu rasta od pet procenata BDP Srbije već 2027. premašio zacrtani cilj od 92,7 milijardi evra, što bi u odnosu na 2012. bilo povećanje za čak 60 milijardi evra ili skoro 200 odsto.
Poslednjih šest godina najviše su povećana ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Do 2018. za te projekte izdvajalo se od jedan od 1,5 odsto, da bi već u 2022. te investicije premašile tri procenta BDP-a, s tim što je najveći deo novca iskorišćen za finansiranje izgradnje novih auto-puteva tako da Srbija sada raspolaže sa oko 1,1 kilometar autoputeva na 100 kvadratnih kilometara i po tome se približila proseku zemalja centralne i istočne Evrope, a kada svi započeti auto-putevi budu završeni, biće daleko ispred njih.
Osim značajno povećanih ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, bržem privrednom rastu poslednjih godina značajno je doprinelo i građevinarstvo, koje poslednjih godina stvara između 5,5 i 6,4 odsto BDP-a, znatno više od 3,7 odsto, koliko je njegov udeo bio do 2013, s tim što je u međuvremenu i BDP udvostručen. Zato se jasnija slika stiče ako se ima u vidu da je godišnja vrednost izvedenih građevinskih radova u tom periodu povećana 3,25 puta, sa 1,6 milijardi na 5,2 milijarde evra.
Pozitivan trend nastavljen je i 2023, kada je srpski BDP povećan za 2,5 odsto, dok je vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u tekućim cenama bila za 16,1 odsto, a realna vrednost za 8,5 odsto veća nego 2022. Tako dinamičan rast građevinarstva ublažio je posledice realnog pada prometa u trgovini na malo za 1,8 i u trgovini na veliko za jedan odsto i održao Srbiju na stabilnoj putanji privrednog rasta.
Kada bi i druge delatnosti mogle da prate tempo građevinara, rast srpskog BDP-a bio bi značajno veći, jer već pet kvartala uzastopno ostvarene stope rasta u tom sektoru su zaista impresivne, ne samo za domaće prilike, već i za najbrže rastuće svetske ekonomije. Konkretno, prošle godine u drugom kvartalu u sektoru građevinarstva ostvaren je realni rast bruto dodate vrednosti od čak 15,1 odsto, u trećem 12,8 i četvrtom od 7,4 odsto.
Onako kako je završena prošla, nastavljena je ova godina, pa je u prvom tromesečju 2024. realni rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu od 14,2 odsto bio skoro duplo veći nego u trgovini na veliko i malo, saobraćaju i sektoru usluga (7,3 odsto) i skoro pet puta veći nego u industriji (2,9 odsto). U drugom kvartalu se ta razlika još više povećala u korist građevinarstva, koje je stvorilo bruto dodatu vrednost realno za 12,3 odsto veću nego u istom periodu 2023, dok se realni rast ostalih sektora kretao u rasponu od 0,8 odsto (poljoprivreda) do najviše 4,5 odsto (sektor usluga).
Koliko je građevinarstvo postalo važan sektor svedoči i zvanični podatak da je stopi rasta BDP-a Srbije u drugom ovogodišnjem kvartalu cela industrija doprinela sa 0,6 a građevinarstvo sa 0,7 procentnih poena, dok poljoprivreda nije doprinela ni jedan promil. Značaj građevinarstva uočili su i autori publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji su u januarskom broju konstatovali da je građevinarstvo u 2023. srpskom BDP-u doprinelo više od saobraćaja, telekomunikacija i energetike. A, sudeći po podacima za prvo polugođe, tako će biti i ove godine."
(Telegraf.rs/IPESE)