Đedović Handanović: Projekta neće biti ako se studijama pokaže bilo kakva bojazan po životnu sredinu

Zbog kampanja dezinformacija mi kasnimo za Evropom, a mogli smo da budemo među prvima

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas raspravu o predlogu Zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije bora i litijuma oko 10 časova. Ministarka Dubravka Đedović Handanović obratila se poslanicima rekavšida su današnji tobožnji ekološki aktivisti prodavali zemlju i objekte Rio Tintu.

- O čemu mi ovde pričamo o zaštiti vode i zemlje, ili o ljudima koji su pregovarali sa kompanijom, što se vidi u javno dostupnim dokumentima? Nisam iznela nijedan tajni ili privatni dokument, niko je bilo ko demantovao te dokumente - rekla je ona.

Teme za vas

Kaže da je važno da narod zna, da su ljudi koji se predstavljaju kao targetirani i ugroženi, zapravo ljudi koji su svoja imanja dobrovoljno prodali Rio Tintu.

- Svi zabrinuti meštani Gornjih Nedeljica ali i svi koji imaju pitanja o Projektu Jadar mogu da se obrate Vladi. Želimo da razgovaramo sa svima, da odgovorimo na sva pitanja. Ne izvlačite iz konteksta da se ovde niko ne brine za građane, rezultati izbora to i govore - istakla je ministarka.

Istakla da opozicija navodi da vlada ne brine o građanima što je neistina.

- Ako se Projekat Jadar realizuje, plate i budžeti će u ovim mestima višestruko skočiti, otvoriće se na hiljade radnih mesta, a ko se bavi poljoprivredom, moći će nesmetano to da nastavi da radi. Ako pokušavate da predstavite da će se otvaranjem rudnika napraviti pustinja, pa neće - rekla je ministarka.

Ona je jasno poručila da projekta neće biti ako se studijama dokaže da će dolina Jadra biti ekološki ugrožena nakon eksploatacije litijuma, kao što tvrde opozicioni poslanici.

Dodaje da je jedini cilj ovde da se pravi politički spektakl, i još jednom apelovala na poslanike da ne govore neistine o raseljavanju.

- Dakle, nema raseljavanja! Projekat utiče na 52 domaćinstva, od kojih je 51 prodato Rio Tintu. Ova domaćinstva su već raseljena. Nije bilo eksproprijacije. Nije država odlučila da ta zemlja bude predmet ekspropriacije pa da oni moraju da uđu u regovore o prodaji. To su oni lično, dobrovoljno, odgovorno odlučili, stavili svoje potpise i uzeli novčana sredstva. To treba da bude jasno - navela je ministarka.

Ona je još jednom rekla da je bitno da se osvrne na činjenice, pre svega one koje stoje u Zakonu o rudarstvu.

- Zakon o rudarstvu predviđa mogućnost eksproprijacije. Eksproprijacija se spovodi shodno propisima kojima se ona i uređuje a da bi se ona sprovela treba da se proglasi javni interes. U ovom slučaju, još jednom pošto pričamo o činjenicama, nije proglašen javni interes, nije vođena eksproprijacija, znači država nije naložila eksproprijaciju - istakla je ministarka.

Rekla je i da se Aleksandar Jovanović Ćuta lično 18. maja 2016. godine obratio ministarstvu kako bi izgradio MHE u selu Temska.

- Kako vas nije sramota, ja pričam o licemerju. O tome treba da pričamo, i to građani treba da čuju. Ako je bilo koji javno dostupan podatak pogrešan, izvolite, pa neka ljudi demantuju - kazala je ona.

O "eksperimentalnim dozvolama za eksperiment", koju su pominjali poslanici opozicije, ona je rekla da to ne postoji.

- Samo pokažite dozvolu, pričaćemo samo o argumentovanim stvarima. Ja sam juče pokazala sve dozvole - rekla je ministarka.

Ona je pokazala i grafikon na kom se vidi da je prosečna zarada u Boru, nakon otvaranja rudnika, čak tri puta veća.

- Toliko o podacima. Zarade u samom rudniku su prosečne oko 144.000, značajno više iznad republičkog proseka. Budžet samog grada je povećan čak 10 puta. Toliko o pustoši o kojoj vi govorite stalno. Građani to dobro znaju, i zato to pokazuju na izborima - rekla je Dubravka Đedović Handanović, na šta su usledili povici predstavnika opozicije.

- Nikome nisam nijednom dobacila juče, a slušala sam sve. A svaki put kada ja uzmem reč, neko dobacuje. To samo pokazuje vašu kulturu i vaš odnos prema Skupštini, građanima i državnim organima - naglasila je ona.

Rekla je i da se još uvek čeka studija uticaja na životnu sredinu, i da od nje zavisi da li će biti otvoren rudnik.

- Ako studije pokažu, koje još nisu ni izrađene, da postoji ijedna jedina bojazan da će se desiti nešto loše, onda rudnika neće biti - naglasila je.

Kada su u pitanju projekti eksploatacije litijuma u Evropi, Đedović Handanović je navela da je preko 20 projekata već u toki ili u planu.

- AMG litijum je prošlog meseca otvorio prvu nemačku rafineriju litijuma u gradu Bitelfertvolfen, koji se nalazi 35 kilometara od Lajpciga. Tu će se od sledeće godine proizvoditi do 20 hiljada tona litijum hidroksida, što bi trebalo da bude dovoljno za oko pola miliona električnih automobila - navela je ministarka.

Dodala je da će najveće postrojenje za preradu litijuma biti u industrijskoj zoni u Frankfurtu, na samo 15 kilometara od centra grada, kao i da se u gradu Kokola u Finskoj otvara jedan od najvećih rudnika litijuma u Evropi, sa pet mesta ekstrakcije.

- Rudnik se otvara u Finskoj, koja ima najstrožije kriterijume i zakone u oblasni zaštite životne sredine. Da podsetim, Projekat Jadar je još razmatra i zbog dezinformacija mi kasnimo za celom Evropom, a mogli smo da budemo među prvima - kazala je ministarka.

(Telegraf Biznis)