U njegovoj učionici prave rakete, zgrade i vetrenjače: Brus prešao 9.000 kilometara da radi sa decom iz Srbije

Već 36 godina uči decu da razmišljaju

Na njegovim časovima se ispaljuju rakete, prave vetrenjače i najstabilniji modeli zgrada od štapića za sladoled. U Vrnjačku Banju je došao bez kaubojskog šešira, ali sa pravim brkovima svakog Teksašanina. Prvu posetu Srbiji nastavlja u Beogradu, a završiće je u Kragujevcu. Brus Boen je proveo 36 godina u prosveti, verovatno važi za jednog od najomiljenijih nastavnika i jedini je Amerikanac u najvećoj evropskoj mreži nastavnika STEM obrazovanja Scientix.

Da bliže pojasnimo, u Americi postoji 345 miliona stanovnika, STEM obrazovanje ( spoj nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike u nastavi) je rođeno u Sjedinjenim Američkim Državama a samo jedan Amerikanac je deo najveće evropske mreže nastavnika i upravo on je naš sagovornik.

Teme za vas

Ili kako on voli da kaže STEAME edukacija (sve ono gore navedeno plus umetnost i preduzetništvo).

Našli smo se sa njim tokom trajanja Mejkers nastavničke konferencije u Vrnjačkoj Banji, gde je sa nastavnicima koji u svojim školama imaju učionice 22. veka podelio svoje znanje, a tu priliku je iskoristio i da poseti Gimnaziju u banji, te i u praksi sa učenicima pokaže kako izgleda njegova nastava.

Srednjoškolci su imali priliku da za vreme trajanja jednog časa naprave svoje male vetrenjače, a sve što im je bilo potrebno je volja, par veštih ruku i nekoliko plastičnih cevi. Brus je napravio ,,posao" za vreme časa, ali i posle jer jedno je sigurno - deci se svidelo i svoje profesore će vući za rukav da tako nešto ponove i u regularnoj nastavi!

Brusove rakete lete visoko

Interesovalo nas je da li je za vreme svog aktivnog rada u školi bio omiljeni profesor, gde crpi snagu i koliko zapravo malo fali njegovim kolegama da naprave promenu za bolje društvo - samo ako žele.

- Najveća prepreka za razvoj STEM obrazovanja je otpornost nastavnika i administracija. Koliko sam čuo, srpski nastavnici moraju da se pridržavaju veoma strogog kurikuluma. Moj pristup će biti da pokušam da objasnim da kada radite STEM, to nije dodatak vašem kurikulumu, već integracija. Tako da vreme koje vam je potrebno nije dodatno vreme, jer ga ne možemo dodati. Moramo reći: "Ok, ovo je ono što učim, ovo je ono što kurikulum kaže da danas moram da predajem." Super! Ali možete to predavati kroz STEM, i to je veliki korak koji nastavnici moraju da prebrode, da pogledaju i kažu: "Da, mogu da prelistam udžbenik i pričam sam za 30 minuta, i svi će razumeti šta je u udžbeniku." Ili možete reći: "Šta je u udžbeniku? Ok, moram da uradim ovo i ovo. Kako to mogu da uradim praveći nešto ili povezujući to sa stvarnim problemom?" Zatim, bez mnogo vođenja, pustite učenike da pokušaju da shvate stvari. A vi im pomozite. Mislim da im je lakše ako primene STEM obrazovanje u učionici jer postaju bolji i pametniji - pojašnjava Boen za Telegraf Biznis.

Kaže nam da je odsustvo prostora samo izgovor.

- Možeš prilagoditi svoje STEM projekte da odgovaraju prostoru. To je razlog zašto volim da budem učitelj, jer moraš biti kreativan. To je tako kreativna profesija - priča Boen, koji je kako govori kroz smeh, poznat po pravljenju raketa u nastavničkim uslovima.

Dobro ne raketama koje će otići u orbitu, ali sigurno onim koje će đacima na interesantan način omogućiti da razumeju zakone fizike. Jedne baš takve danas će biti ispaljene iz učionica Prve beogradske gimnazije.

Što duže pričate sa Brusom, to vaša želja postaje sve veća da se vratite u školu. Na tu našu konstataciju, Brus nam uzvraća osmehom i priznaje da su mu se đaci vraćali da mu kažu da su imali prelepo obrazovanje.

- STEM obogaćuje kurikulum i predstavlja materijal na drugačiji način, način koji predstavlja izazov za učenike, način koji ih tera da razmišljaju i priprema ih za budućnost u bilo kojoj profesiji koju žele. Ne moraju biti naučnici, ali moraju umeti da funkcionišu u grupi, da sarađuju, a STEM ih uči svemu tome.

Možda nas dele hiljade kilometara, ali problemi su nam slični: niže plate i mladi koji su manje spremni na rizik.

- Glavna stvar koju sam primetio kod učenika je da su manje spremni na rizik. Ali to je deo STEM procesa. Napraviš nešto i to ne funkcioniše i onda kažeš: U redu, popravimo to.

Učitelji žele veće plate. Učitelji žele bolje uslove. Finansiranje škola za opremu za nauku, laboratorije i slične stvari je veoma oskudno. Mislim da treba promeniti obuku učitelja. Učitelji više ne mogu biti obučavani samo na tradicionalan način. Moraju imati kontakt sa STEM učiteljima. Mogu da primetim da kada idu na razgovor za posao kod direktora ili nešto slično, kažu: "Gledajte, želim da radim puno sa STEM-om." A ako direktor kaže: "Ne, ne baš." Samo odmahnu i zahvale se - priča nam Boen.

Pretvori nervozu u uzbuđenje

Pored toga što je nastavnik u penziji, koji aktivno putuje širom sveta i širi svoje znanje, a uz pomoć Američke ambasade u Srbiji i Nordeus fondacije stigao i kod nas, Brus je svojevremeno bio i sudija rukometa na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine. Dobro se seća da je tada zlato odnela Hrvatska.

- Bilo je prelepo. Jedna od sjajnih stvari koje sam naučio je da je prva utakmica koju sam komentarisao na Olimpijadi bila puna nervoze. Ali onda sam shvatio da su osećaji nervoze i uzbuđenja zapravo isti. I tako sam odlučio da ću biti uzbuđen, a ne nervozan. I to je uspelo! - kaže nam Brus.

Već 41 godinu je u braku, ima dvoje dece, a kada smo njegovu suprugu Kendru pitali šta je tajna njihove ljubavi koja je poput para koji se tek upoznao, odgovara nam:

- Ne odustaješ, trudiš se, i uspeš. A onda podeliš sve, ne zadržiš ništa za sebe.

Baš kao nešto poput STEM nastave.

(Telegraf Biznis)