Ekonomska nestabilnost, klimatske promene i samit G20: Da li sada treba investirati i u šta?
Svet se suočava sa značajnim izazovima, a pored nekoliko ratova, države se bore i sa klimatskim promenama, raširenim gladom i siromaštvom, kao i sa stalnim nastojanjima da postignu održiv privredni rast. Upravo ovi problemi biće u fokusu predstojećeg samita G20, koji će se održati 18. i 19. novembra u Rio de Žaneiru, u Muzeju moderne umetnosti. Države učesnice samita će se baviti različitim globalnim temama koje će imati uticaja i na same državljane Balkana, a posebno na one koji su investirali ili planiraju da investiraju na tržištu.
Jedno od glavnih fokusa samita biće investicije usmerene na razvoj održive privrede, a već su u toku razgovori među državama učesnicama o finansijskim rešenjima za klimatske promene. S obzirom na nedavni veliki rast na berzama koji i dalje traje, odluke lidera se s nestrpljenjem očekuju, jer se predviđa da će one dovesti do daljih promena na tržištu. Kretanje cena, posebno zlata, biće u narednom periodu izuzetno izazovne i za naše trgovce.
Na samitu G20 diskutovaće se o globalnim pitanjima i doneće se odluke koje će uticati na ceo svet, pa i na naš region, a pretpostavlja se da će mnoge države, ali i privatni investitori, izlaz iz krize tražiti u ulaganju u najsigurnije sredstvo – zlato. Iako je cena zlata opala za više od 6% u odnosu na pretprošlu nedelju, postavlja se pitanje da li će cena porasti nakon G20 samita i uvođenja novih finansijskih odluka od strane učesnica.
Prijavite se sada na KapitalRS i saznajte sve dnevne novosti o zlatu.
Zlato se smatra najbezbednijom investicijom među svim tržišnim opcijama, a mnoge države su se odlučivale za njegovu kupovinu tokom ekonomskih i geopolitičkih nestabilnosti. Ono je posebno privlačno za investitore jer njegove cene nisu podložne fluktuacijama na tržištu akcija ili vrednosti nekretnina. Uzimajući u obzir trenutnu globalnu situaciju i nestabilne ekonomije mnogih moćnih nacija, odluke sa G20 samita verovatno će dovesti do povećane potražnje za zlatom i ulaganjem u njega. To je posebno važno i za stanovnike Balkana, s obzirom da se ovaj deo Evrope već dugo bori sa ekonomskom nestabilnošću. Trenutna volatilnost određenih valuta, prirodne katastrofe i stalna ekonomska i geopolitička napetost, nameću kao trenutno najbolje rešenje - ulaganje u najsigurnije. Iako je cena zlata pala u odnosu na pretprošlu nedelju, ona je i dalje viša u odnosu na prethodni perod i po mnogim prognozama i dalje će rasti.
Iako se svet suočava sa ozbiljnim geopolitičkim i ekonomskim izazovima, neka tržišta doživljavaju rast, a mnoga od tih tržišta nalaze se u zemljama koje učestvuju na samitu i prve osećaju promene cena roba. Može se pretpostaviti da će se u vreme krize, mnoge države koje su bogate zlatnim rezervama, ali i one siromašnije među kojima je i Srbija, okrenuti ulaganju u zlato. Podsetimo, sa 46,5 tona, Srbija ima najviše rezerve zlata na Zapadnom Balkanu – dvostruko više nego sve ostale zemlje u regionu zajedno. Ono što je posebno važno za naše trgovce je da, za razliku od Centralnih banaka, oni ne moraju fizički posedovati zlato kako bi iskoristili mogućnosti koje pruža investiranje u ovaj vredni plemeniti metal.
Saznajte kako da osigurate određene akcije i zlato putem online trgovine.
Dok se svetski lideri sastaju u Rio de Žaneiru, investitori će pomno pratiti kako njihove odluke utiču na tržišta. Iako su neposredni pomaci cena zlata i drugih roba nesigurni, dugoročne ekonomske strategije koje će proizaći sa samita verovatno će definisati budući pravac globalnih tržišta i vrednosti imovine. Jedno je sigurno: uticaj G20 samita osetiće se daleko van Rija, a cena zlata verovatno će biti jedan od najpraćenijih indikatora u narednim mesecima.
Putem ove platforme možete online trgovati svim robama na globalnom tržištu.
Ovaj tekst je pripremljen i odobren od strane investicionog savetnika, Svetislava Milutinovića, zaposlenog u Kapital RS Inc. a.d. Beograd, Severni bulevar 6, investicionog društva pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, broj dozvole: 5/0-02-672/18-16.
(Telegraf.rs/PR)