Mali: Srbija se u poslednjoj deceniji transformisala iz siromašne zemlje u jednu od najbrže rastućih ekonomija

Ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali najavio je da će predlog budžeta za 2025. godinu biti razmatran sledeće nedelje te da je ovo  prvi budžet koji branimo kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom.

Istakao je da se budžetom za 2025. godinu nastavlja politika daljeg ekonomskog jačanja zemlje, podrške građanima i privredi, ali i ublažavanja posledica globalnih izazova, rekao je Mali u intervjuu za magazin NIN-u Siniša Mali, a mi ga prenosimo u celosti.

Teme za vas

Šta ste vi stavili u centar predloženog budžeta, odnosno kakve su prihodna i rashodna strana?

Ovo je prvi budžet koji branimo kao zemlja sa investicionim rejtingom, nakon što nam je agencija “Standard and Poor`s” u oktobru povećala na nivo BBB-, čime smo prvi put u svojoj istoriji svrstani u ovaj rang. Budžetom za 2025. godinu nastavljamo politiku daljeg ekonomskog jačanja naše zemlje, podrške građanima i privredi, ali i ublažavanja posledica globalnih izazova, nastavljamo da se borimo za jaku i snažnu zemlju i za stabilnu ekonomiju.

Ukupni prihodi i primanja za 2025. godinu iznose 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi, odnosno osam odsto, više u odnosu na rebalans za ovu godinu, uz projektovani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a. Taj rezultat neće ugroziti dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u. Projektovana stopa privrednog rasta je 4,2 odsto BDP-a. U apsolutnom iznosu to je 10.328,9 milijardi dinara, odnosno 88,1 milijardu evra. Vraćamo se na visoke stope rasta koje smo imali pre korone i svetske ekonomske krize, što je dobra vest za našu ekonomiju. Srbija je u prvoj polovini godine sa 4,2 odsto bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a u prvih devet meseci ove godine, prema trenutno dostupnim podacima, sa rastom od 3,9 odsto, prva. Prema projekcijama MMF-a, svetska privreda će porasti 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini, što je manje u odnosu na prošlogodišnji rast od 3,3 odsto. To znači da se srpska ekonomija brže oporavlja od drugih, a javni dug opšte države projektovan je na 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini.

Da li je MMF prihvatio ovakav predlog budžeta?

Kako se u tu rastuću evropsku ekonomiju uklapa deficit, koji je u 2025. “otišao” na tri odsto? Može li to da bude “korak u pogrešnom smeru”, kako je naveo Fiskalni savet?

Deficit od tri odsto je dogovoren sa MMF-om i to je raspon koji je neophodan da bismo održali visok nivo kapitalnih ulaganja u godinama kada se užurbano pripremamo za EKSPO. Novi aranžman sa tom finansijskom institucijom pokriva naredni trogodišnji period tokom kojeg će trajati veliki investicioni ciklus. Takav deficit nam daje manevarski prostor da ne pravimo kompromise, već da ulažemo u dalji rast i da teško postignutu stabilnost držimo čvrsto u rukama. Apsolutno smo finansijski stabilni, nijedan potez Vlade neće to narušiti, ekonomskom politkom se upravlja na način da ne gubimo ni na jednom finansijskom “frontu”. Danas je politika da se ne odričemo ni rasta, ni ulaganja, ni poboljšanja životnog standarda, ali isključivo uz strogo očuvanje makroekonomske stabilnosti.

Mislite da takva politika neće ugroziti stabilnost javnih finansija?

Poboljšanje kvaliteta života građana i rast njihovog standarda su prioriteti Vlade, a predstojeća povećanja primanja neće ugroziti stabilnost naših javnih finansija. Od 1. decembra ove godine penzije će biti povećane za 10,9 odsto, a od 1. januara 2025. plate u javnom sektoru za 8 do 11, dok će minimalna zarada biti veća za 13,7 odsto. Prosečna penzija će u ovoj godini biti 394 evra, što je skoro dupli rast u odnosu na 2012. godinu, kada je bila 204 evra. Projekcija za 2025. godinu su prosečne penzije od oko 436 evra. Prosečna plata u decembru biće između 920 i 925 evra, a decembra sledeće godine od 1.022 evra. Posebno važno za stabilnost naših javnih finansija je to da, i nakon svih povećanja, učešće mase zarada u BDP-u ostaje ispod 10 procenata, što je u skladu sa fiskalnim pravilima koje smo uspostavili sa MMF-om.Poboljšanje kvaliteta života građana i rast njihovog standarda su prioriteti Vlade, a predstojeća povećanja primanja neće ugroziti stabilnost naših javnih finansija. Od 1. decembra ove godine penzije će biti povećane za 10,9 odsto, a od 1. januara 2025. plate u javnom sektoru za 8 do 11, dok će minimalna zarada biti veća za 13,7 odsto. Prosečna penzija će u ovoj godini biti 394 evra, što je skoro dupli rast u odnosu na 2012. godinu, kada je bila 204 evra. Projekcija za 2025. godinu su prosečne penzije od oko 436 evra. Prosečna plata u decembru biće između 920 i 925 evra, a decembra sledeće godine od 1.022 evra. Posebno važno za stabilnost naših javnih finansija je to da, i nakon svih povećanja, učešće mase zarada u BDP-u ostaje ispod 10 procenata, što je u skladu sa fiskalnim pravilima koje smo uspostavili sa MMF-om.

Da li je u uslovima globalnih izazova realan program “Skok u budućnost - Srbija 2027”?

Jeste, ne brinite, jer realizujemo i najveće kapitalne projekte u oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, obrazovanja, nauke, sporta. Istovremeno, nastavljamo sa pripremama za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO, čiji ćemo biti domaćin 2027. godine, koja će ojačati međunarodnu poziciju naše zemlje i staviti nas u centar sveta te godine.

A šta je sa budžetom Ministarstva prosvete?

On je veći za 48,2 milijarde u odnosu na rebalans, i iznosi 374,5 milijardi dinara. Ako dodamo 83 milijarde kod lokalnih samouprava za predškolsko obrazovanje, onda je za obrazovanje namenjeno 457,5 milijardi dinara, odnosno 4,4 odsto BDP-a. I izdvajanja za nauku povećana su sa 37,6 na oko 38,1 milijardu dinara, za kulturu sa 15,6 milijardi na 17,8 milijardi dinara, plus još oko 4,3 miliona evra koji se nalaze kod Ministarstva za javna ulaganja za projekte.

Prosvetari su tim vašim predlogom nezadovoljni, zbog čega su štrajkovali. Preti li opasnost da njihovo nezadovoljstvo eskalira?

Ovo je prvi budžet koji branimo kao zemlja sa investicionim rejtingom, nakon što nam je agencija “Standard and Poor`s” u oktobru povećala na nivo BBB-, čime smo prvi put u svojoj istoriji svrstani u ovaj rang. Budžetom za 2025. godinu nastavljamo politiku daljeg ekonomskog jačanja naše zemlje, podrške građanima i privredi, ali i ublažavanja posledica globalnih izazova, nastavljamo da se borimo za jaku i snažnu zemlju i za stabilnu ekonomiju, rekao je u intervjuu NIN-u Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija. Mali je dodao da je predloženi budžet, koji će doći pred poslanike Skupštine sledeće nedelje, „razvojan i socijalno orijentisan da predstavlja nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja naše zemlje kroz program `Skok u budućnost - Srbija 2027`“.

Ugrožava li im se ovakvim platama materijalna bezbednost?

Svim zaposlenima u prosveti, od 1. januara 2025. godine će biti veće plate za 11 odsto, a ostatku javnog sektora, osam. Ne mogu odjednom da se reše problemi sa njihovim platama koji postoje decenijama unazad. Njihov zahtev je bio da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u privredi, što nije jednostavno, jer ona zavisi od privatnog sektora, gde niko ne može da predvidi kolika će zarada biti naredne godine. Nama privatni sektor vuče rast. Ispunjeno je skoro sve što je dogovoreno kada smo započeli razgovore, ili se veoma aktivno radi na tome da u što kraćem roku bude rešeno.

Takav utisak nije u javnosti zato što za prosvetare nema para, a očas se nađu za infrastrukturne projekte, čiji iznosi enormno rastu od planiranih?

Savršeno dobro sam razumeo vaše pitanje i prvi put, i odgovorio sam.

Niste baš, jer mi se čini da Vlada striknost fiskalnih pravila “trenira” samo kod prosvetara?

Sektor prosvete je ogroman da bismo se lako “igrali” sa njim u budžetu. Imamo kontinuirano povećanje zarada u javnom sektoru, iznad nivoa inflacije. Kada je bila pandemija, iznad proseka za ostatak javnog sektora, povećavali smo plate zdravstvenim radnicima. Sada to radimo sa prosvetarima i ako ovako nastavimo, postepeno ćemo ostvariti i taj preostali cilj. Ali to je proces, i toga svi treba da budu svesni. Uvek smo spremni i otvoreni za razgovor, ali ne želim da prihvatam da dok mi pregovaramo, neko štrajkuje na ulici. Ako razgovaramo, onda razgovaramo. Tu je još jedna bitna stvar, a to je da kada povećate plate, najmanje toliko ćete za njih izdvajati i svake naredne godine. Sa druge strane, kapitalne investicije direktno i indirektno doprinose rastu BDP-a i deo su investicionog ciklusa. Dinamika povećanja plata određena je rastom privredne aktivnosti, što garantuje održivost i stabilnost javnih finansija. Do sada nismo pogrešili, što naši ekonomski rezultati i potvrđuju.

Koliko je novca planirano za kapitalne investicije u 2025. godini?

Nastavljamo sa realizacijom velikih kapitalnih projekata, jer oni doprinose daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, a posledično i poboljšanju kvaliteta života građana. Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, a za njih je opredeljeno 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a. Udeo kapitalnih rashoda u BDP-u je 2013. godine bio dva procenta. Novac planiramo za izgradnju ili rekonstrukciju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, ekologiju, za velike sportske objekte i organizaciju EKSPO izložbe 2027. godine, kao i za nabavku opreme u sektoru bezbednosti.

Kakav će uticaj pobeda Donalda Trampa imati na ekonomiju u Srbiji?

U planskom delu budžeta vidi se da su ove kapitalne investicije značajno „poskupele“ i da će do 2027. godine sa 912 miliona otići na 1,24 milijarde evra. Mogu li takva odstupanja da budu stranputica srpskih finansija ako ne dovedu do bržeg rasta BDP-a?

EKSPO je projekat od neprocenjivog značaja za našu zemlju i mi pod njegovim “kišobranom” ulažemo u celu Srbiju. Programom “Srbija 2027”, predviđeno je 17,8 milijardi evra za 323 projekta širom zemlje, a ne samo za Beograd. Hoćemo da se predstavimo na pravi način u svetu i ovo je ogromna šansa za nas, a sa druge strane, želimo da podignemo kvalitet infrastrukture, života građana, i zato nije slučajno da imamo visoke stope rasta i projekat “Srbija 2027”. Brzina izgradnje, realizacije, rešavanja problema, koji se rađaju u svakom projektu, diktiraju tempo plaćanja iz budžeta. To zna svako ko se bavi projektima.

Ne bavim se projektima, ali mi je nelogično da toliko poskupe. Vi se bavite, ali mi niste odgovorili šta ako kapitalne investicije ili nacionalni stadion ne uvećaju BDP, kako predviđate?

Objasniću vam, vrednost ugovora za nacionalni stadion je 464 miliona evra, bez PDV-a, a ne kako se iznose pogrešne informacije da je veći. Istina je da je za linijsku infrastrukturu predviđeno 295 miliona, a ona obuhvata saobraćajnice, raskrsnice, crpne stanice, kolektore, gasne instalacije, toplovode, trafo stanice. Ne postoji opasnost da izgradnja projekata ne doprinese rastu BDP-a i to svako ko se bavi ekonomijom vrlo dobro zna.

Neki koji se bave ekonomijom pitaju može li vlast da vrati kapitalne investicije u međunarodne okvire i van leks specijalisa i tako otkloni sumnju da novac iz budžeta curi u kase njenih privilegovanih investitora? To vas pitam jer na to ukazuje ne samo opozicija, već i EK i Fiskalni savet.

Ne razumem manir upornog kritikovanja efikasnosti i tumačim ga kao zlonamerno politikantstvo. Cilj nam je da za samo dve i po godine budemo potpuno spremni za najveći događaj u svetu, i, verujte, bićemo! Ako je za to potrebno da istrpimo neosnovane kritike, opozicionu histeriju, ili nešto treće, hoćemo. Ali, da crvenimo pred svetom te 2027. - nećemo. Naprotiv, jedva čekam da tada čujem mišljenje svih ovih danas najglasnijih. Pritom, nisam iznenađen što ste zaboravili da napomenete koliko smo pohvala dobili od međunarodnih finansijskih institucija i da smo označeni kao svetla tačka svetske ekonomije čiji prosečni nivo javnog duga premašuje 90 odsto, dok je naš neuporedivo manji. O tome pričam sve vreme.

Prepoznajem zluradosti u vašem odgovoru i nisam zaboravila pohvale međunarodnih institucija, ali ni kritike domaće javnosti, primera radi za rafale. Koliko će budžet u 2025. godini “odleteti u nebo” zbog njih?

Nema zluradosti, već podsećanja, a u nebo mogu da lete samo rafali. Promukao sam od odgovaranja da je srpska ekonomija apsolutno stabilna, i da će takva i ostati, ali nije mi teško da ponovim. Rafali su najavljeni, planirani i predviđeni budžetom. Dobro je da za njih imamo novca i da možemo da se ponosimo Vojskom Srbije. Vrlo dobro znate, nije to uvek bio slučaj, a već sam odgovorio koliko je za Vojsku planirano novca.

Da li zbog rafala i nekih drugih investicija, država se zadužuje po visokim kamatama. Koliki će izdaci za kamate biti u 2025. i mogu li one da dovedu do povećanja javnog duga?

Od 2012. do 2022. godine učešće troškova kamata u BDP-u kretalo se u rasponu od 2,8% do 1,4%. Usled rasta kamatnih stopa na globalnom nivou, došlo je do rasta njihovog učešća u BDP-u 2023. na 1,7%. Tokom poslednje dve godine, zbog visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u poslednjih par decenija. To se u izvesnoj meri odrazilo i na rast troškova našeg zaduživanja, pa je na kraju septembra 2024. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupni javni dug iznosila 3,77%, što je samo 50 baznih poena više nego u periodu pre krize, a naglašavam da je i u tako teškim i izazovnim okolnostima Srbija uspela da minimizira uticaj globalnog rasta kamatnih stopa.

A da li će se novim Zakonom o igrama na sreću minimizirati uticaj kockarnica na razvoj dece i da li je bilo otpora kod vlasnika za donošenje?

Svima nam je zajednički cilj zaštita dece. Slažemo se bar oko toga, nadam se. Kao društvo postigli smo konsenzus o važnosti te teme i nisam naišao na otpor prilikom razgovora sa njima. Predloženim rešenjima unapređuje se pravni okvir u oblasti igara na sreću, sa posebnim naglaskom na podizanju stepena društvene odgovornosti i preventivnog delovanja, naročito usmereno ka zaštiti maloletnika i prevenciji bolesti zavisnosti. Tu je i obaveza priređivača da na najefikasniji način sprovode zabranu učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću. Oni su to shvatili, ne tražite sukobe tamo gde ih nema.

Ne tražim sukobe, već mi je nejasno zašto to ranije nije urađeno?

Uradila je to ova Vlada i nova rešenja propisuju brojne zabrane i ograničenja za maloletnike i nema toga, verujem, ko bi rekao da to nije dobro. Uvodi se obaveza provere godina onih koji ulaze u automat klubove i kladionice, proširuje se obaveza isticanja postera sa tekstom upozorenja o zavisnosti od kockanja i zabranom učestvovanja maloletnim licima i na spoljnoj strani izloga objekta. Zabranjuje se služenje hrane i pića sa preko pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima. Tu su i izmene postupaka samoisključenja i samoograničenja igrača, što daje mogućnost da oni sami sebi zabrane učestvovanje u igrama na sreću ili da odrede maksimalan iznos koji žele da potroše.

Gospodine Mali, prošlo je 19 dana od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Izuzev ministra Vesića, koji je podneo ostavku, niko drugi još uvek ne oseća krivicu za to što se desilo. Da li je to normalno?

Strašna, strašna tragedija se desila u Novom Sadu zbog koje svi i dalje patimo, žalimo žrtve i saučestvujemo u bolu njihovih porodica. To se ne može i ne sme zaboraviti. Malo šta vas ostavi bez teksta kao ovaj događaj, i tu nema nikakvog “ali”. Baš zbog toga mi je posebno mučno kada se dnevna politika, i to loša, meša sa tugom građana i na najniži način koristi. Ono što mogu da kažem potpuno odgovorno je da država radi apsolutno sve što može da utvrdi prave krivce za veliku tragediju. I to ćemo isterati do kraja, kao što je predsednik Vučić i obećao, ali samo molim javnost za strpljenje kako bi nadležni organi utvrdili šta se 1. novembra desilo.

Javnost ima strpljenja jer niko ne snosi odgovornost za smrt 15 ljudi. Kako niko iz vlasti ne snosi čak moralnu?

Sačekajte da nadležne institucije utvrde tačno krivce i oni će sigurno odgovarati. Tačno je da je samo ministar Vesić podneo ostavku, ali uveravam vas da ona neće biti jedina, jer će posledice, kako političke tako i krivične, snositi svi za koje se utvrdi da su u lancu napravili greške. Još jednom kažem, ne treba da se politizuje cela ova tragedija.

Ali vlast svojim nečinjenjem daje povod da se slučaj politizuje i da opozicija upireprst u nju da je zbog korupcije i nestručnosti došlo do ove tragedije...

Molim vas, da vidimo ko to upire prst. Ako govorite o korupciji, to govori Dragan Đilas, koji je njen simbol u Srbiji, čovek koji je 619 miliona evra zaradio u svojim firmama dok je bio gradonačelnik Beograda. Govore o upotrebnim dozvolama, pa Most na Adi, koji je on otvarao, ako se ne varam, posle 7, 8 ili 9 godina je dobio upotrebnu dozvolu. Neki propusti su napravljeni za ono što se desilo u Novom Sadu i neko će morati da odgovara.

(Telegraf Biznis/NIN)