Urbani vrtovi: Inspiracija za zajednice širom Srbije

Projekat "Niklo kao ja", koji realizuje kompanija A1 Srbija u saradnji sa Udruženjem građana Ekonaut i lokalnim samoupravama, ove godine doneo je nove standarde u očuvanju urbanih sredina kroz formiranje i unapređenje ukupno 20 urbanih vrtova širom Srbije. Cilj projekta je da doprinese zelenijim, održivim gradovima, poveća biodiverzitet i inspiriše zajednice na aktivno učešće u očuvanju prirode. Ove godine, projekat je doneo potpuno nove urbane vrtove u 10 gradova, dok je u 10 gradova sa postojećim baštama vršeno unapređenje i proširenje zelenih površina.

Razgovarali smo sa Anom Boroš Todić, stručnjakom za korporativne komunikacije u A1 i Zoranom Anđelkovićem, predstavnikom zajednice Komšije za komšije iz Bečeja, čiji je vrt prošle godine proglašen za najlepši. Njihova iskustva i uvidi osvetljavaju važnost ovakvih inicijativa za lokalne zajednice i širu ekološku svest.

• Ana, završena je još jedna faza projekta "Niklo kao ja". Kako ocenjujete dosadašnje rezultate, i šta smatrate najvažnijim postignućima u ovoj fazi?

Završetak ove faze projekta "Niklo kao ja" predstavlja značajan iskorak ka ostvarivanju naše misije da gradove širom Srbije učinimo zelenijim i održivijim. Nakon što smo prošle godine postavili prvih 10 urbanih vrtova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Bečeju, Kragujevcu, Novom Pazaru, Subotici, Somboru i Smederevu, ove godine smo ih unapredili dodavanjem novih biljnih vrsta, mobilijara i funkcionalnih elemenata kako bi još bolje odgovarali potrebama lokalnih zajednica.

Paralelno sa tim, nastavili smo da širimo mrežu zelenih površina formiranjem novih 10 urbanih vrtova u Pančevu, Velikoj Plani, Valjevu, Šapcu, Zaječaru, Bajinoj Bašti, Boru, Zrenjaninu, Kruševcu i Gornjem Milanovcu. Svaki od ovih vrtova ima svoju specifičnu priču – od biodiverzitetskih pejzaža i cvetnih žbunastih vrtova do inspirativnih projekata poput Zelenog uspona u Boru, čiji izgled su osmislili đaci kroz kreativne radionice.

Ove aktivnosti pokazale su moć zajedničkog rada – u svakom gradu sarađivali smo sa lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama i građanima kako bismo stvorili oaze prirode koje ne samo da unapređuju kvalitet života, već i podižu svest o važnosti očuvanja prirodnih resursa. Posebno smo ponosni na činjenicu da je 100% lokalnih samouprava prihvatilo koncept urbanih vrtova, više od 21.000 ljudi prošle godine aktivno je glasalo za izbor najlepše bašte, čime su direktno podržali našu misiju, a veliki broj građana direktno je učestvovao u sadnji.

Rezultati su više nego ohrabrujući – pored povećanja biodiverziteta i unapređenja estetike urbanih sredina, merenja infiltracije vode pokazala su poboljšanja od 30% do čak 50% na mestima gde je postavljeno prvih 10 vrtova, a ohrabrujuće podatke očekujemo i iz novih vrtova. Ovi podaci potvrđuju koliko su ovakvi projekti ključni za smanjenje posledica klimatskih promena i izgradnju održivih zajednica.

• Zorane, bašta u Bečeju je prošle godine proglašena kao najlepša. Kako je ovo takmičenje ispraćeno u vašoj zajednici i šta je za vas značila ova pobeda?

Poziv za učešće u projektu "Niklo kao ja" kompanije A1 Srbija je za nas bila velika čast i potrudili smo se da opravdamo ukazano poverenje. Nastojali smo da u samu akciju uključimo što veći broj članova zajednice, naročito dece i da od akcije sadnje biljaka i formiranja prve bečejske kišne bašte, napravimo jednu veliku i lepu zabavu, uz spoj ekologije, osmeha i umetnosti. Podatak da je samom događaju sadnje učestvovalo više od 100 učesnika, dovoljno govori o zainteresovanosti i značaju ovog događaja za zajednicu. Dodatnu promociju projekta i takmičenja sprovodili smo putem društvenih mreža, lokalnih medija, plakata, flajera, tako da je tokom dana glasanja ceo grad saznao za bečejsku kišnu baštu, glasao i navijao.

Primarni cilj nije bila pobeda, ali smo na nju svakako veoma ponosni i ona za nas znači jedno veliko priznanje i dokaz da se kreativnost, trud i rad, uprkos činjenici da smo jedna mala zajednica i da je Bečej u konkurenciji 10 gradova učesnika ubedljivo najmanji, svakako prepoznaje i nagrađuje.

• Ana, ove godine ste stavili fokus na formiranje raznovrsnih urbanih vrtova širom Srbije. Kako ste se opredelili za urbane vrtove i koji su njihovi benefiti?

Urbani vrtovi su prirodni korak napred u razvoju našeg projekta. Oni objedinjuju sve aspekte koje želimo da istaknemo – borbu protiv klimatskih promena, očuvanje biodiverziteta i unapređenje kvaliteta života. Svaki vrt, bilo da je to sukulentni vrt u Zaječaru, Zeleni uspon u Boru ili cvetna žbunasta bašta u Zrenjaninu, ima svoju priču i specifičan doprinos zajednici.

Njihova suština je u tome da oplemene urbani prostor, smanje efekte toplotnih ostrva i postanu stanište za ptice, insekte i druge korisne organizme. Pored toga, ovi vrtovi imaju važnu društvenu funkciju – postaju mesta okupljanja, edukacije i povezivanja ljudi, što dodatno jača zajednički duh. Naši vrtovi su svedočanstvo kako priroda i grad mogu koegzistirati u harmoniji, istovremeno rešavajući praktične ekološke izazove.

• Zorane, kako vaša zajednica reaguje na ovakve poduhvate i projekte kompanija, koji su usmereni na zaštitu životne sredine?

Zajednica u Bečeju izuzetno pozitivno reaguje na ovakve projekte, jer prepoznajemo njihovu vrednost za zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života. Svaki poduhvat koji ima za cilj očuvanje prirode i ekologiju kod nas nailazi na veliko interesovanje i podršku. Posebno cenimo kada društveno odgovorne kompanije, poput A1 Srbija, pokreću inicijative koje ne samo da donose konkretne rezultate, već i podstiču aktivno učešće lokalnog stanovništva.

Projekat "Niklo kao ja" u okviru platforme "Svet kakav želiš" izdvojio se kao sjajan primer kako kompanije mogu povezati svoje poslovanje sa ciljevima održivosti i podržati lokalne zajednice u njihovim nastojanjima da očuvaju prirodu. Verujemo da ovakve inicijative treba da postanu standard, i nadamo se da će ih slediti i druge kompanije koje posluju u Srbiji. Ovakvi projekti ne samo da rešavaju ekološke izazove, već inspirišu i osnažuju građane da preuzmu aktivniju ulogu u očuvanju svoje životne sredine.

• Poslednjih godina kompanija A1 Srbija je prepoznata po svom zalaganju za održivo poslovanje i spada u ekološki osvešćene kompanije. Osim projekata kao što je "Niklo kao ja", šta to još znači u praksi, Ana?

Održivost je u srcu svega što radimo. Kao "Mreža koja voli planetu", posvećeni smo ne samo smanjenju sopstvenog ugljeničnog otiska već i podsticanju drugih na ekološki odgovorne izbore. Do sada smo postavili gotovo 6.000 solarnih panela na 330 lokacija, što je ekvivalent energetskoj potrošnji više od 750 domaćinstava.

Naša ESG strategija obuhvata dekarbonizaciju, povećanje energetske efikasnosti, kao i podršku cirkularnoj ekonomiji. Projekti poput "Niklo kao ja" savršeno se uklapaju u ovu viziju, jer direktno doprinose cilju klimatske neutralnosti na nivou cele A1 Grupe, koju planiramo da dostignemo do 2030. godine. Održivost nije samo cilj – to je naš način poslovanja.

• Zorane, zajednica Komšije za komšije je jedan izuzetan primer lokalnog aktivizma i brige o svom okruženju. Na koji način ste angažovali komšije i podstakli ih da se sa toliko entuzijazma uključe u brigu o zajednici? Koji biste savet dali onima koji na sličan način žele da okupe i uključe svoje komšije?

Zajednica je prepoznala našu ideju, naš rad i ostvarene rezultate, te u skladu sa tim sve veći broj komšija želi da učestvuje u našim aktivnostima. Trudimo se da naše akcije i manifestacije koje organizujemo budu raznovrsne, kako bi svako od komšija, shodno svojim interesovanjima i znanjima, mogao da da svoj doprinos i da na taj način uvidi svoju važnost za zajednicu, što je veoma bitno kao vid motivacije za njihovo dalje angažovanje. Pored akcija uređenja naselja organizujemo i različite manifestacije poput muzičkih večeri na kojima komšije pevaju i sviraju za komšije, manifestaciju gde komšije kuvaju za komšije, sportske turnire, dečije zabave, pozorišne predstave, piknike u bašti, bazare, u okviru kojih svako od članova zajednice, shodno svojim afinitetima, dobija prostor da pokaže svoj talenat i doprinese zajednici na način na koji najbolje zna.

Savet je vrlo jednostavan. Nemojte čekati da drugi rešavaju probleme zajednice, pozovite komšije i prijatelje, zasucite rukave i uz osmeh i druženje ih rešite sami.

(Telegraf.rs/PR)