Ljudi tek sad shvataju da ne jedemo ćureća jaja: A evo i zašto

Dok se ljudi o praznicima časte ćuretinom, mnogi se pitaju zašto ćureća jaja nisu na meniju – a sve se svodi na cenu.

Za razliku od pilića koji daju jedno jaje svaka 24 sata, ćurke daju možda dva nedeljno.

Teme za vas

"Ćurke imaju duži životni ciklus, tako da treba da prođe oko sedam meseci pre nego što budu u stanju da proizvedu jaja“, rekao je Kimon Vilijams iz Nacionalne ćureće federacije.

Pilići moraju da dostignu samo pet meseci pre nego što počnu da nose jaja.

Stručnjaci su takođe primetili da je ćurkama potrebno više hrane i više prostora, što povećava troškove potrošačima.

Poljoprivrednici bi morali da prodaju svako ćureće jaje za najmanje 3 dolara (2,39 funti), čime bi zaradili punih 36 dolara (28,67 funti) za pakovanje od 12 komada.

Veća ćureća jaja takođe sadrže dvostruko više kalorija, masti i tri puta više holesterola od kokošijih jaja.

Neki kuvari su rekli da su ćureća jaja bolja za sosove jer su im žumanca kremastija i bogatija, preneo je Slate.

Ali preporuke nisu dovoljne da se uvrste na jelovnike.

Evropske doseljenike Indijanci upoznali sa ćurkama

Ćurke su autohtona vrsta u Severnoj Americi, što ih čini glavnim proizvodom među plemenima Indijanaca, a kokoške nisu stigle u SAD sve do 1500-ih, Indijanci su upoznali sa ćurkama rane evropske naseljenike 1600-ih.

Velike, divlje ptice bile su egzotične životinje za Evropljane koji su odmah postali obožavaoci.

Prvi španski istraživači Novog sveta čak su se vraćali kući sa ćurkama, ali su se brzo proširile glasine da su jaja povezana sa izbijanjem lepre.

Sumnje su uglavnom bile među Francuzima, koji su bili oprezni u pogledu stranog porekla ptica. U srednjovekovnoj Evropi, bolesti poput gube često su se smatrale božanskom kaznom ili rezultatom moralnih propusta.

A nova hrana iz zemlje za koju se smatralo da je opasna nije bila u skladu sa utvrđenim normama tog vremena.

Ali u SAD, novi doseljenici su na jaja gledali kao na luksuz.

Do 18. veka, njihova popularnost u SAD je toliko porasla da je pripitomljavanje ćurki postalo široko rasprostranjeno.

U kultnom njujorškom restoranu "Delmonico's", na primer, služila su se ćureća jaja kao kajgana ili poširana, kao i u fritatama i omletima.

Međutim, uspon industrijskog uzgoja živine tokom 20. veka promenio je izgled američke hrane.

Tehnološki napredak omogućio je farmerima da specijalizuju piliće za proizvodnju jaja ili mesa, čineći kokošja jaja isplativijim i lako dostupnim.

Kao rezultat toga, ćureća jaja su počela da gube naklonost, a čak su ih i u "Delmonico's" na kraju uklonili sa svog menija.

Traže ih entuzijasti: Danas su ćureća jaja retkost

Danas su ćureća jaja retkost, uglavnom ih traže entuzijasti u hrani ili farmeri koji žele da zadovolje američku potražnju za Dan zahvalnosti i Božić.

Godine 2024., Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) prijavilo je nedostatak ćurećih jaja. Od 1. juna 2024. zalihe ćurećih jaja u inkubatorima pale su na najniži nivo od 1988. godine, sa samo 22,8 miliona jaja.

Ovaj nedostatak, koji se pripisuje izbijanju ptičjeg gripa i gubitku priplodnih jata, doprineo je smanjenju proizvodnje ćuretine za 6% ove godine u poređenju sa 2023.

Amerikanci su u proseku plaćali oko 2,08 dolara po kilogramu, što je oko 31 dolar po ptici koja hrani 15 ljudi.

A čak i na Dan zahvalnosti bio je mali broj ćurki - cena je pala za 12 odsto u poređenju sa prošlom godinom.

(Telegraf.rs / Daily mail)