Spoljnotrgovinska razmena u periodu januar-decembar 2024. porasla za 4,1 odsto u odnosu na godinu pre

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar - decembar 2024. bila je oko 68,189 milijardi evra, što je za 4,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS, trgovinska razmena u dolarima u tom periodu u 2024. godini porasla je za 4,3 odsto u odnosu na 2023. i iznosi oko 73,831 milijardi.

Teme za vas

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od oko 29,162 milijardi evra što čini rast od 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od oko 39,027 milijardi evra što predstavlja povećanje od 5,9 procenata u odnosu na isti period 2023.

Izvoz robe, izražen u dolarima, tokom 2024. godine vredeo je oko 31,586 milijardi što čini rast od 2,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvezeno robe u vrednosti od oko 42,245 milijardi dolara, što je za šest odsto više.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 10,659 milijardi što čini povećanje od 19,8 odsto u odnosu na 2023, dok izražen u evrima deficit u 2024. iznosi oko 9,865 milijardi, što je povećanje od 19,9 procenata u poređenju sa prethodnom godinom.

Pokrivenost uvoza izvozom u 2024. je 74,8 odsto i manja je od pokrivenosti u periodu januar-decembar 2023, kada je iznosila 77,7 procenta.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 58,3 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Kina, Nemačka Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3,063 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja i to sa Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), BiH (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit), kao i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom, Velikom Britanijom i Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), potom sledi deficit sa Italijom, Turskom, Nemačkom, Irakom, Poljskom, Kazahstanom, Holandijom, Belgijom, Ruskom Federacijom, Azerbejdžanom, Španijom, Austrijom, Švajcarskom, Mađarskom, Slovenijom, Francuskom, Danskom, Grčkom i drugim.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,7 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 25,8 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,8 odsto.

U decembru 2024. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,352 milijardi dolara, što čini smanjenje od 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,693 milijardi dolara, što je povećanje od 3,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,239 milijardi, što čini povećanje od 2,1 procenata u odnosu na isti mesec 2023. godine, a uvoz je iznosio 3,52 milijardi evra, što je povećanje od 7,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2024. / novembar 2024. pokazuje pad izvoza za 2,4 odsto i pad uvoza za 3,3 procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks u periodu decembar 2024./ novembar 2024. pokazuje rast izvoza za 0,5 odsto i pad uvoza za 0,3 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata (98 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu električne energije (96 mil. dolara), na trećem mestu je izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove sa 93 miliona dolara, potom sledi izvoz rafinisanog bakra sa 88 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu preparata (pranje i čišćenje) za maloprodaju sa 42 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (154 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz sirove nafte (151 mil. dolara), a na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (110 mil. dolara), sledi uvoz električne energije (107 mil. dolara) dok poslednje mesto zauzima uvoz delova i pribor za motorna vozila sa 34 miliona dolara.

RZS od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

(Telegraf Biznis/Tanjug)