Zakon o legalizaciji potresao tržište nekretnina: Cene otišle u nebo, prodaje stopirane u Crnoj Gori

Procenjuje se da u Crnoj Gori ima više od 100.000 nelegalnih objekata, a primena novog Zakona o legalizaciji bespravnih objekata zaustavila je njihov promet. Zabrana obuhvata i građane koji su ranije kupili takve nekretnine i upisali ih u katastar uz određena opterećenja, ali sada ne mogu da ih prodaju. I dok iz resornog ministarstva pozivaju na legalizaciju takvih objekata, iz agencija za nekretnine tvrde da je ta zakonska zabrana uticala na rast cena nekretnina.

Skoro dvomesečna primena zakona o legalizaciji bespravnih objekata napravila je potres na tržištu nekretnina. Zakonom se zabranjuje stavljanje u promet nelegalnih objekata, a u problemu su se našli i oni koji su ranije kupili takve nekretnine i upisali ih u katastar uz određena opterećenja.

Teme za vas

- Stanovi koji su bili bez tereta i ograničenja, a zgrada na kojoj se vodio teret na investitora ima prekoračenje od 20 kvadrata, sada se smatraju nelegalnim objektom i te nekretnine ne mogu ući u promet do daljeg dok se investitor ne smiluje da taj problem reši, jer taj problem ne mogu rešiti stanari. Njihovi stanovi su u listu nepokretnosti čisti, ali se ne mogu prometovati - kaže Slavica Popović iz Agencije za nekretnine.

U tim slučajevima notari ne mogu da sačine niti overe kupoprodajne ugovore.

- Građani misle da notari neće da zaključuju. Nismo mi ti koji određuju pravila, mi smo tu da postupamo po pravilima. Određeno je da ne mogu da se stavljaju u promet, odnosno da se zaključuju ugovori o takvim objektima. Ako se promeni mišljenje i tumačenje, mi smo tu - kaže predsednik Notarske komore Darko Ćurić.

Iz resornog ministarstva, s druge strane, tvrde da neće biti nikakvih promena jer je cilj zakona da se legalizuju svi bespravni objekti. Njihovi vlasnici imaju rok od šest meseci da prijave nelegalnu imovinu i da je legalizuju u narednih pet godina. Dok to ne završe, neće moći da je prodaju. Zato odgovornost zbog novonastale situacije, kažu, nije na nadležnima, nego na vlasnicima takvih objekata.

- Oni su svi trebali da znaju šta kupuju u tom trenutku. Sve zabeležbe koje su na snazi sada, bile su i tada kad su kupovali te svoje nekretnine. Možemo imati i nesavesne građane koji su možda znali pa su kupovali takve objekte, i obično su takvi objekti bili niže cene na tržištu - kaže Nikola Ražnatović iz Ministarstva prostornog planiranja.

(Telegraf Biznis/RTCG)