Nemačka uvodi aktivnu penziju: Budući penzioneri dobijaju 2.000 evra bez poreza

Aktivna penzija deo je predstojećih koalicionih pregovora u Nemačkoj. Šta donosi novi CDU-ov koncept i gde se krije problem? CDU je već nekoliko puta javno predstavio ovu ideju, koja je deo osnovnog programa stranke, kao i izbornog programa.

Sada se aktivna penzija pojavljuje u istraživačkom dokumentu koji su u subotu objavili CDU, CSU i SPD, a koji bi trebalo da posluži kao osnova za predstojeće koalicione pregovore.

Šta znači aktivna penzija?

Ideja iza ovog koncepta je da svi koji dostignu zakonsku starosnu granicu za penziju i odluče da nastave da rade, mogu da zarađuju do 2.000 evra mesečno (24.000 evra godišnje) bez plaćanja poreza. To bi značilo da se poreska olakšica skoro udvostručuje.

CDU želi da podstakne građane da duže ostanu u radnom odnosu, ali bez obavezne dužnosti. Cilj je da se rastereti penzioni fond i kroz veći privredni rast osigura stabilan nivo penzija.

Dodatno, oni koji kasnije odlaze u penziju ne samo da kasnije počinju da primaju penziju, već i duže uplaćuju doprinose u penzioni fond. To znači više sredstava za finansiranje penzija u budućnosti.

Stručnjaci skeptični prema aktivnoj penziji

Međutim, stručnjaci imaju brojne primedbe na ovakav model.

Istraživačica sa Nemačkog ekonomskog instituta (IW) iz Kelna ističe da bi aktivna penzija mogla biti u suprotnosti sa važećim zakonima.

„Ovakav propis krši princip platežne sposobnosti“, kaže ona.

Prema tom principu, pojedine grupe ne smeju biti stavljene u nepovoljan položaj, a aktivna penzija bi mogla dovesti upravo do toga.

Dodatni problem je što bi ovaj model pogodio samo mali broj penzionera, jer je namenjen isključivo onima koji žele dobrovoljno da rade nakon 66. godine. S druge strane, prosečan građanin Nemačke odlazi u penziju sa 64 godine, što znači da gotovo polovina penzionera ne bi bila obuhvaćena ovim merama.

Stručnjaci smatraju da su potrebni bolji podsticaji da bi se više ljudi zadržalo na tržištu rada do redovne starosne granice za penziju, umesto da odlaze ranije.

Pozitivni efekti na ekonomiju

Još u novembru 2024. godine kompanija Prognos-AG analizirala je, u ime „Inicijative za novu socijalnu tržišnu ekonomiju“ (INSM), kakvi bi bili ekonomski efekti ako bi više penzionera nastavilo da radi nakon zakonske starosne granice.

Rezultati su pokazali da bi u najboljem scenariju čak 300.000 dodatnih penzionera moglo ostati zaposleno, što bi povećalo ekonomsku vrednost za 18,2 milijarde evra. Država bi mogla prikupiti do 5,2 milijarde evra dodatnih poreza i socijalnih doprinosa, a potrošnja bi indirektno otvorila do 60.000 novih radnih mesta.

U najpesimističnijem scenariju, ako bi dodatno radilo samo 50.000 penzionera, ekonomski efekat bi bio znatno manji – povećanje ekonomske vrednosti za 3,6 milijardi evra, rast poreza i socijalnih doprinosa za 1,3 milijarde evra i otvaranje oko 20.000 novih radnih mesta.

Ipak, ova analiza ne razmatra konkretno CDU-ov model aktivne penzije, već opštu ekonomsku korist od toga da više starijih ljudi ostane u radnom odnosu.

(Telegraf Biznis/Fenix)