Nemačka zatvara vrata Srbima? Drastično se smanjuje broj radnih dozvola!
Nemački demohrišćani i socijaldemokrate pregovaraju o formiranju nove vlade, a jedna od ključnih odredbi potencijalnog koalicionog sporazuma u delu koji se odnosi na migracije jeste smanjenje broja radnika u Nemačkoj sa Zapadnog Balkana, pišu Nezavisne.
Naime, sadašnje odredbe, uvedene 2016. godine, omogućavale su legalan dolazak niskokvalifikovanih radnika iz BiH, Srbije, Albanije, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije, a kvota je, nakon višegodišnje uspešne primene programa, ograničena na 50.000 radnika.
Novim koalicionim sporazumom predviđeno je da se taj broj prepolovi i omogući dolazak 25.000 radnika godišnje.
Ova mera ima za cilj kontrolu imigracije i smanjenje pritiska na domaće tržište rada.
Međutim, postoji zabrinutost da bi takvo smanjenje moglo pogoršati nedostatak radne snage u određenim sektorima, a bilo je i otpora ovim planovima unutar poslovne zajednice. Poslovna udruženja, naročito iz oblasti građevinarstva, nege i ugostiteljstva, upozoravaju da bi ovakvi rezovi mogli dodatno otežati već postojeći problem nedostatka radnika.
Holger Švaneke, direktor Centralnog udruženja nemačkih zanatlija (ZDH), rekao je za Frankfurter Allgemeine Zeitung da bi smanjenje kvote radnika sa Zapadnog Balkana dodatno ugrozilo obrtnički sektor u Nemačkoj.
Najvažnija odredba ovog pravila jeste da svaki nekvalifikovani radnik koji nema diplomu ili posebnu veštinu za koju može dobiti "plavu kartu", odnosno privilegovanu imigraciju, može otići u Nemačku i tražiti posao.
Ako nađe posao, potrebna je samo potvrda poslodavca da mu je taj radnik neophodan, kao i formalna potvrda da za to radno mesto nije bilo nemačkih ili EU kandidata.
S tim dokumentima radnik može otići u nemački konzulat u svojoj zemlji i zatražiti radnu dozvolu.
Nova koalicija, pod pritiskom nezadovoljstva javnosti zbog nekontrolisanih migracija, planira da preduzme nekoliko mera za smanjenje pritiska na nemački migracioni sistem, a jedno od rešenja je upravo smanjenje broja radnika sa Zapadnog Balkana.
Rasprava o planiranim rezovima se nastavlja, a različite interesne grupe izražavaju zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na nemačko tržište rada. Osim poslodavaca, nezadovoljni su i sindikati koji ističu da su se radnici sa Balkana pokazali kao pouzdana i korisna radna snaga.
Jasmin Fahimi, predsednica Saveza nemačkih sindikata, rekla je da su radnici iz našeg regiona doprineli stabilnosti nemačkog tržišta rada.
Neki političari iz Zelenih i FDP-a takođe su izrazili zabrinutost i pozvali na umereniji pristup ovom pitanju.
Pregovori o formiranju nove koalicije još traju, tako da još uvek nije doneta konačna odluka o ovoj meri.
Sami radnici sa Zapadnog Balkana sve češće razmatraju povratak kući, žaleći se na visoke troškove života.
Električar iz Banjaluke, koji se vratio iz Bavarske, kaže da je stan u Minhenu plaćao 1.100 evra i da je, kada je izračunao sve troškove, shvatio da u svojoj struci u BiH može zaraditi gotovo isto.
- Osim toga, ovde sam u svojoj kući, sa svojom porodicom. U Nemačkoj su bolji uslovi rada i plate, ali su troškovi života poslednjih godina drastično porasli - rekao je on za Nezavisne.
(Telegraf Biznis)