Minimalne zarade u Evropi: Koje zemlje su zabeležile najveće povećanje i gde je Srbija na novoj listi?

Istočna i jugoistočna Evropa doživele su najznačajniji rast minimalnih zarada u periodu od 2015. do 2025. godine, pokazuju podaci Euronews Businessa. Ali da li su razlike u platama između evropskih zemalja smanjene ili povećane?

Ogroman raspon plata u EU – od 551 do 2.638 evra

Prema podacima Eurostata, u januaru 2025. godine bruto mesečne minimalne plate u EU kretale su se od 551 evra u Bugarskoj do 2.638 evra u Luksemburgu.

Teme za vas

Ako se uključe zemlje kandidati za članstvo u EU, tada je najniža minimalna plata zabeležena u Ukrajini – samo 182 evra, dok je sledeća po redu Moldavija sa 285 evra.

Za poređenje, u januaru 2015. godine minimalne plate su bile značajno niže – od 184 evra u Bugarskoj do 1.923 evra u Luksemburgu. Među zemljama kandidatima, Moldavija je imala najmanju minimalnu platu – samo 53 evra.

Ko je zabeležio najveći rast plata?

U apsolutnim evrima, najveći rast minimalnih zarada u EU zabeležen je u Rumuniji, gde je plata porasla za 273%, sa 218 evra u 2015. na 814 evra u 2025.

Među zemljama kandidatima, Moldavija je imala još dramatičniji skok – 438% više nego 2015. godine.

U Bugarskoj, koja je tradicionalno imala najniže plate u EU, minimalna zarada je porasla za 199%, sa 184 evra na 551 evro.

Sa druge strane, Francuska je zabeležila najmanji rast, gde su minimalne plate porasle za samo 24%, sa 1.458 na 1.802 evra.

U drugim zapadnoevropskim zemljama rast je bio nešto veći, ali i dalje skroman u poređenju sa Istokom:

Nemačka: porast za 717 evra (+50%) Holandija: porast sa 1.502 na 2.193 evra (+46%)

Istočna i jugoistočna Evropa beleže najbrži rast

Istočna i jugoistočna Evropa su zabeležile najbrži rast plata, čime su delimično smanjile jaz u odnosu na zapadnoevropske zemlje.

Zemlje Baltika su takođe imale snažan rast, dok su zapadnoevropske zemlje imale manje povećanja, uglavnom zbog već stabilnih ekonomija i visokih početnih plata.

Ako se gleda prosečna godišnja stopa rasta minimalnih zarada između 2015. i 2025. godine, Rumunija je opet na vrhu među članicama EU sa 14,1% godišnjeg rasta, dok je Moldavija među kandidatima predvodila sa 18,4% godišnje.

Najniži rast zabeležen je u Francuskoj – samo 2,1% godišnje. Rast manji od 5% beležen je i u Irskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i Grčkoj.

Što se Srbije tiče, naša zemlja je zabeležila skok od dva mesta - 2015. bila je na 22, a ove godine je na 20. mestu. Prema ovom izveštaju, 2015. godine minimalna plata bila je 459. evra, dok je sada 946.

Da li su razlike u platama u EU povećane ili smanjene?

U 2015. godini, razlika između najviše i najniže minimalne plate u EU bila je 10,4 puta veća. Do 2025. godine, ta razlika je smanjena na 4,8 puta, što pokazuje da su istočnoevropske zemlje uspele da smanje jaz u zaradama.

Međutim, standardna devijacija (pokazatelj raspona plata) pokazuje da su apsolutne razlike u minimalnim platama ipak povećane – sa 527 u 2015. na 608 u 2025., što znači da plate rastu, ali ne ujednačeno.

Minimalne plate prilagođene kupovnoj moći (PPS)

Ako se minimalne plate prilagode za kupovnu moć (PPS), u januaru 2025. godine one su se kretale od 878 u Estoniji do 1.992 u Nemačkoj (među članicama EU). Među kandidatima, najniži PPS imala je Albanija – 564.

Razlike u platama prema PPS-u su se smanjile – u 2015. godini, najviša minimalna plata bila je 4,1 puta veća od najniže, dok je 2025. ta razlika pala na 2,1 puta.

Najveće poboljšanje u PPS rangu imala je Rumunija, koja je skočila sa 24. na 10. mesto, dok je Litvanija napredovala sa 21. na 12. mesto.

Najveći pad zabeležila je Malta, koja je sa 8. pala na 17. mesto, dok su Grčka i Estonija izgubile po pet pozicija.

EU Direktiva o minimalnim platama – spora implementacija

Austrija, Danska, Finska, Italija i Švedska nemaju zakonom propisanu minimalnu platu, već se one određuju kroz kolektivne ugovore.

Kako bi poboljšala životni standard, Evropska unija je u oktobru 2022. usvojila Direktivu o minimalnim platama, koja postavlja okvir za određivanje adekvatnih plata u svim članicama EU.

Međutim, do oktobra 2024, većina zemalja EU još uvek nije započela proces implementacije ove direktive u svoje nacionalne zakone, pokazuju podaci Evropske konfederacije sindikata (ETUC).

Samo šest članica je do sada usvojilo zakon koji sprovodi ovu direktivu, dok ostale tek treba da krenu u proces prilagođavanja svojih propisa.

Uprkos velikim razlikama u minimalnim platama širom Evrope, trendovi pokazuju da zemlje istočne i jugoistočne Evrope polako smanjuju jaz u odnosu na Zapad. Ipak, kako direktiva EU o minimalnim platama bude stupala na snagu, ostaje da se vidi da li će i zapadne zemlje uvesti dodatne mere kako bi sprečile prevelike razlike u platama unutar Unije.

(Telegraf Biznis/Euronews Business)