Najviše pogođene Sjedinjene Američke Države: Nova stručna analiza otkriva puni uticaj Trampovih tarifa

Sada imamo jasniju sliku o tarifama Donalda Trampa nazvanim „Dan oslobođenja“ i o tome kako će one uticati na druge trgovinske nacije, uključujući i same Sjedinjene Američke Države.

Američka administracija tvrdi da će ove tarife na uvoz smanjiti trgovinski deficit SAD-a i rešiti ono što smatra nepoštenim i nerecipročnim trgovinskim praksama. Tramp je rekao da će ovo "zauvek biti zapamćeno kao dan kada je američka industrija ponovo rođena, dan kada je američka sudbina povraćena".

Teme za vas

„Recipročne“ tarife su osmišljene tako da uvedu namete drugim zemljama ekvivalentne polovini troškova koje one navodno nameću američkim izvoznicima putem tarifa, manipulacije valutama i necarinskih prepreka na američku robu, piše na sajtu theconversation.com profesor ekonomije Niven Vinčester sa Tehnološkog univerzitet u Oklandu.

Svaka zemlja dobila je određeni tarifni broj koji će se primenjivati na većinu robe. Izuzeci su čelik, aluminijum i motorna vozila, na koje su već uvedene nove tarife.

Minimalna osnovna tarifa za svaku zemlju iznosi 10%. Međutim, mnoge zemlje su dobile znatno više tarife, uključujući Vijetnam (46%), Tajland (36%), Kinu (34%), Indoneziju (32%), Tajvan (32%) i Švajcarsku (31%).

Tarifa za Kinu dolazi uz već postojeću tarifu od 20%, tako da ukupan namet na kineski uvoz iznosi 54%. Zemlje kojima su dodeljene tarife od 10% uključuju Australiju, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kanada i Meksiko su za sada izuzeti iz recipročnih tarifa, ali roba iz tih zemalja podleže zasebnoj izvršnoj naredbi kojom se uvodi tarifa od 25%.

Iako neke zemlje zaista naplaćuju više tarife na američku robu nego što SAD nameće njihovom izvozu, a tarife „Dana oslobođenja“ navodno predstavljaju samo polovinu pune recipročne stope, proračuni koji stoje iza njih su podložni kritikama.

Na primer, necarinske mere su notorno teške za procenu i „podložne velikoj neizvesnosti“, prema jednoj nedavnoj studiji.

Uticaj na BDP uz odmazdu

Druge zemlje će verovatno odgovoriti kontratarifama na američki izvoz. Kanada (najveće odredište za američki izvoz), EU i Kina su već najavile da će uzvratiti istom merom.

Kako bismo procenili posledice ovog trgovinskog sukoba, koristimo globalni model proizvodnje, trgovine i potrošnje dobara i usluga. Slični simulacijski alati – poznati kao „modeli računanja opšte ravnoteže“ – široko se koriste u vladama, akademskim krugovima i konsultantskim firmama za procenu efekata promena u politici.

Prvi model simulira scenario u kojem SAD uvodi recipročne i druge nove tarife, a ostale zemlje odgovaraju istim tarifama na američku robu. Procene promena u BDP-u zbog američkih tarifa i odgovarajućih tarifa drugih zemalja prikazane su u tabeli ispod.

Tarife smanjuju američki BDP za 438,4 milijarde dolara (1,45%). Kada se taj iznos podeli na 126 miliona domaćinstava u SAD, dolazi do smanjenja BDP-a po domaćinstvu za 3.487 dolara godišnje. Ovo je veći pad nego u bilo kojoj drugoj zemlji. (Svi podaci su izraženi u američkim dolarima.)

Proporcionalni pad BDP-a je najveći u Meksiku (2,24%) i Kanadi (1,65%), jer te zemlje izvoze više od 75% svoje robe u SAD. Meksička domaćinstva gube 1.192 dolara godišnje, dok kanadska gube 2.467 dolara.

Ostale zemlje koje beleže relativno velike padove BDP-a uključuju Vijetnam (0,99%) i Švajcarsku (0,32%).

Neke zemlje imaju koristi od trgovinskog rata. Tipično, to su zemlje koje se suočavaju sa relativno niskim američkim tarifama (i koje stoga nameću niske tarife na američku robu). Novi Zeland (+0,29%) i Brazil (+0,28%) beleže najveći rast BDP-a. Novozelandska domaćinstva su u proseku bogatija za 397 dolara godišnje.

Ukupni BDP ostatka sveta (sve zemlje osim SAD) smanjuje se za 62 milijarde dolara.

Na globalnom nivou, BDP opada za 500 milijardi dolara (0,43%). Ovaj rezultat potvrđuje poznato pravilo da trgovinski ratovi smanjuju globalnu ekonomiju.

Uticaj na BDP bez odmazde

U drugom scenariju, model prikazuje šta se dešava ako druge zemlje ne uzvrate na američke tarife. Promene u BDP-u odabranih zemalja prikazane su u tabeli ispod.

Zemlje koje se suočavaju sa relativno visokim američkim tarifama i izvoze veliki deo svoje robe u SAD doživljavaju najveći proporcionalni pad BDP-a. Tu spadaju Kanada, Meksiko, Vijetnam, Tajland, Tajvan, Švajcarska, Južna Koreja i Kina.

Zemlje koje se suočavaju sa relativno niskim tarifama beleže rast, pri čemu Ujedinjeno Kraljevstvo beleži najveće povećanje BDP-a.

Tarife smanjuju američki BDP za 149 milijardi dolara (0,49%), jer povećavaju proizvodne troškove i potrošačke cene u SAD.

Ukupni BDP ostatka sveta opada za 155 milijardi dolara, što je više nego dvostruko veći pad u poređenju sa scenarijom u kojem postoji odmazda. Ovo pokazuje da ostatak sveta može smanjiti gubitke ako uzvrati tarifama. Istovremeno, odmazda vodi ka još lošijem ishodu za SAD.

Ranije najave tarifa od strane Trampove administracije već su usporavale međunarodnu trgovinu. Recipročne tarife sada dodatno narušavaju sistem. Na kraju, SAD bi mogle pretrpeti najveću štetu.

(Telegraf Biznis)