Koliko će koštati papina sahrana? Vatikan ranije izdvajao milione za ispraćaj pontifa

Godina 1978. bila je veoma dramatična za katoličku crkvu utoliko što su u roku od samo dva meseca preminula dva pontifa. Prvo je šestog dana avgusta preminuo papa Pavle VI. Sledeći pontif je izabran 20 dana kasnije a samo tridesettri dana nakon njegovog ustoličenja, papa Jovan Pavle I je preminuo u snu.

Iako Vatikan tradicionalno ne objavljuje visinu troškova vezanih za papske sahrane, ovaj slučaj je, sada već davne 1978. godine, podstakao javnost da se se zapita koliko su koštale sahrane dva pontifa.

Teme za vas

- Troškovi sahranjivanja i izbora dvojice papa mogli bi Vatikan da koštaju i do 20 miliona dolara, prema procenama italijanske štampe. U skladu sa svojom politikom da o finansijama govori što je moguće manje, Vatikan nije komentarisao koliko je morao da potroši nakon smrti pape Pavla VI 6. avgusta i pape Jovana Pavla I 28. septembra - navodi se u članku objavljenom 03.10.1978. godine u dnevnim novinama Lantert, koje objavljuje Ohajo državni Univerzitet.

- Međutim, levičarski rimski list *La Repubblica* procenjuje da su sahrana pape Pavla i konklava za izbor njegovog naslednika Vatikan koštali više od 5 miliona dolara (24.5 miliona dolara u današnjem novcu)  List navodi da će Vatikan morati da potroši isti iznos i nakon smrti Jovana Pavla. Drugi list, *Il Paese*, procenjuje da će trošak biti dvostruko veći – skoro 20 miliona dolara (98,09 miliona dolara u današnjem novcu) za dve sahrane i dve konklave - navodi se dalje u tekstu.

Pozivajući se na "Il Paese", Lantern navodi da ta suma uključuje i specijalne bonuse koji se tradicionalno isplaćuju zaposlenima u Vatikanu, čiji je broj u tom trenutku procenjen na oko 3.000 - od baštovana do kardinala.

Kako se navodi, zaposleni u Vatikanu obično dobiju ekvivalent jedne mesečne plate kada papa umre i isti iznos kada se izabere novi papa.

- To znači da će zaposleni u ovom slučaju primiti ukupno četiri dodatne mesečne plate u nešto više od 70 dana - ističu u članku.

Dodaju da ove procene italijanske štampe obuhvataju samo troškove koje direktno snosi Vatikan, a ne i troškove putovanja kardinala.

- Vatikan navodi da kardinali iz bogatijih biskupija sami plaćaju svoje putne troškove i pomažu u pokrivanju prevoza za siromašnije kolege iz zemalja Trećeg sveta - pišu.

Takođe skreću pažnju i na to da prihodi od prodaje prigodnih poštanskih marki i novčića pomažu Vatikanu u pokrivanju dela troškova.

- Očekuje se više od 1,2 miliona dolara (5.8 miliona dolara u današnjem novcu) od prodaje serije od 200.000 srebrnih novčića sa simbolima kišobrana i ključeva Prazne apostolske stolice - navode.

Članak se zaključuje konstatacijom da, koji god deo troškova ne bude pokriven dodatnim prihodima, ne bi trebalo da bude prevelik teret za Vatikan, koji ima godišnji budžetski deficit od oko 15 miliona dolara, (73,5 miliona dolara u današnjem novcu) ali upravlja svetskim finansijskim carstvom kao "carstvom nekretnina".

Kako navode, britanski magazin "The Economist" procenio je da je vrednost portfolija Vatikana 1965. godine iznosila skoro 4 milijarde dolara (39.92 milijarde dolara u današnjem novcu), iako vatikanski zvaničnici kažu da je ta brojka znatno preuveličana.

"Smrt pape koštala Vatikan 7 miliona evra"

Papa Jovan Pavle II preminuo je 2005. godine a BBC Njuz je tada napisao da su njegova sahrana kao i izbor naslednika, pape Benedikta XVI, koštali  Vatikan 7 miliona evra (10,7 miliona evra u današnjem novcu).

Kako je tada navedeno, Vatikan je 2005. godine ostvario profit od 9,7 miliona evra (13,8 miliona evra u današnjem novcu) što je tada bio najbolji budžetski rezultat u prethodnih osam godina.

Troškovi prelaznog perioda između dva pontifikata delimično su nadoknađeni zahvaljujući ogromnom prilivu hodočasnika u muzeje tokom tog perioda.

Kako piše BBC, troškovi jednogomesečnog prelaznog perioda prikazani su u budžetskim stavkama kao „ostali prihodi i rashodi“.

Budžet Svete stolice mora da pokrije centralnu administraciju, plate sveštenika i službenika, diplomatska predstavništva širom sveta, kao i medijske servise.

Prihodi dolaze od donacija katoličkih vernika, kao i od akcija, obveznica, nekretnina i drugih investicija.

(Telegraf Biznis)