Novi Papa kao CEO: Vatikan u haosu, kasa prazna, a novog poglavara čeka deficit od 631 milion evra!

Široke reforme koje je papa Franja sproveo donele su određeno čišćenje u skandalima obeleženoj Vatikanskoj banci, ali su u isto vreme ozbiljno ispraznile njene kase. Sada se Sveta Stolica suočava sa neizvesnom i mutnom finansijskom budućnošću.

Izbor naslednika pape Franje dolazi u izuzetno važnom trenutku za Katoličku crkvu. Pored poznatih teoloških podela – kao što su pitanja da li bi sveštenicima trebalo dozvoliti da se žene, kao i stavovi crkve o pravima LGBT+ osoba i razvodu – insajderi iz Vatikana navode da verske teme neće biti jedine koje će se razmatrati na predstojećem papinskom konklavu. Neki kardinali već razmišljaju o tome ko bi mogao biti dobar „generalni direktor“ Vatikana.

Teme za vas

Možda će ovo iznenaditi one koji Vatikan vide samo kao duhovni centar 1,4 milijarde katolika, ali Vatikan je ujedno i suverena država sa diplomatskim predstavništvima u 183 zemlje. Zbog toga se očekuje da novi papa ne bude samo verski učenjak i dobar govornik, već da ima i veštine modernog menadžera – možda čak i više nego ikada u skoro 2000 godina dugoj istoriji crkve. Ili kako je kolumnista National Catholic Reporter-a, Tomas Ris, rekao još pre 12 godina kad je izabran papa Franjo: „Drugim rečima, traže Isusa Hrista sa MBA diplomom."

Papa je, podsećamo, monarh bez naslednog prava, ali sa izvršnim ovlašćenjima većim nego bilo koji CEO – i što je ključno, ne odgovara ni odboru direktora ni akcionarima. Papa Franja je tokom svog pontifikata uradio više od bilo kog prethodnika da Sveta Stolica počne da posluje transparentno i po savremenim finansijskim principima. Ipak, sve vreme se borio sa unutrašnjim otporom kurije, koju su sačinjavali tradicionalisti spremni da miniraju njegove napore, piše Đakomo Tonjini za Forbs.

Dovoljno je da sledeći papa ne prepozna istorijski značaj Franjinih reformi – i vrata starim, mračnim danima vatikanskih skandala mogu se ponovo otvoriti.

Vatikanska banka: Od nacista do praonice novca

Još 2012. godine, samo godinu dana pre nego što je Franja postao papa, evropska Komisija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (Moneyval) objavila je istorijski izveštaj o Institutu za verska dela (IOR) – poznatijem kao Vatikanska banka. Po prvi put javnost je dobila uvid u finansije Svete Stolice.

Tada je IOR raspolagao sa preko 8 milijardi dolara na više od 33.000 računa. Banka, osnovana 1942. godine, bila je upletena u brojne afere – od poslovanja sa nacistima do višestrukih slučajeva pranja novca. Po američkim standardima, čak ne bi bila ni banka srednje veličine.

Moneyval je tada zaključio da Vatikan nije ispunio polovinu od 45 preporuka. Od 16 „ključnih i osnovnih preporuka“, koje su bile potrebne da bi se Vatikan našao na važnoj „beloj listi“ Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pao je na sedam. Čak je i vatikanski finansijski nadzorni organ AIF dobio ocenu „neuspešno“.

Papa reformator u borbi s vetrenjačama

Kada je u martu 2013. izabran za papu, Crkva je gubila vernike u Latinskoj Americi i Africi – posebno u korist pentekostalaca. Istovremeno, nekoliko američkih biskupija proglasilo je bankrot zbog ogromnih sudskih odšteta za slučajeve seksualnog zlostavljanja.

Franja, jezuita iz Argentine i skeptik prema kapitalizmu, izabrao je ime po svetom Franji Asiškom, zaštitniku siromašnih, i obećao Crkvu reformi, siromašnu i za siromašne.

U danima nakon izbora, javno je izjavio: „Oh, kako bih voleo Crkvu koja je siromašna i za siromašne.”

Vatikanski budžet, penzioni fond i borba za transparentnost

Budući papa suočiće se sa čitavim nizom finansijskih izazova, jer reforme koje je započeo papa Franjo još uvek nisu dovršene. Unutrašnji sukobi između različitih odeljenja unutar Svete Stolice i dalje traju, a finansije Vatikana nisu u potpunosti transparentne.

Sekretarijat za ekonomiju, koji uključuje APSA-u (Uprava za baštinu Apostolske stolice), ali ne i IOR (Vatikansku banku) ili državu Vatikan, izvestio je 2023. godine da ima budžetski deficit od 75 miliona dolara, dok su neto sredstva pala za 6%, na 4,6 milijardi dolara. Više od polovine te sume dolazi iz APSA-e, koja upravlja nekretninama i beleži 3 milijarde dolara neto imovine. I pored prihoda od imovine, Sekretarijat se i dalje oslanja na spoljne donacije za 45% svog prihoda, uz malu podršku države Vatikan – entiteta koji ne objavljuje godišnje izveštaje niti ima javno dostupan BDP.

Što se tiče IOR-a, on danas upravlja sredstvima isključivo za verske redove, Rimsku kuriju, biskupije, kardinale, fondacije, državu Vatikan i njene zaposlene i penzionere. Tokom 2023. godine, banka je ostvarila skroman neto profit od 34 miliona dolara, upravljajući imovinom od 6 milijardi dolara za svoje katoličke klijente. Sva ulaganja moraju biti „u skladu sa verom“, tj. poštujući principe socijalnog nauka crkve, svetosti života, dostojanstva čoveka i brige o životnoj sredini. To znači konzervativnu investicionu strategiju, pri čemu je IOR investirao 2,3 milijarde dolara u obveznice, a samo 55 miliona u akcije.

Crna rupa u penzionom fondu

Još jedno ključno pitanje koje čeka sledećeg papu je penzioni fond Vatikana, u koji uplaćuju zaposleni Svete Stolice. Papa Franjo je pre deset godina sproveo prvu ikada reviziju fonda i otkrio da postoji deficit od 1,5 milijardi evra (danas oko 2 milijarde dolara). Predložio je mere za rešavanje problema, ali nijedna nije sprovedena i fond i dalje posluje u minusu. Prema poslednjoj reviziji iz 2022. godine, deficit iznosi 631 milion evra (oko 700 miliona dolara).

U pismu koje je u septembru poslao Kolegijumu kardinala, Franjo ih je pozvao na dodatne napore, navodeći da bi cilj „nultog deficita“ trebalo da bude ne samo teorijski, već i realno ostvariv.

Ko će naslediti Franju?

Svi ovi ciljevi mogli bi da se promene s dolaskom novog pape. Kardinali su uglavnom podeljeni na tradicionaliste i progresiste kada je reč o teološkim pitanjima, ali nema jasne podele kad je u pitanju finansijsko upravljanje. Čak ni oni koji uspešno vode svoje biskupije, često nemaju iskustva sa jedinstvenim izazovima sa kojima se papa suočava.

Do izbora novog poglavara, funkciju privremenog pape (kamelenga) obavlja 77-godišnji kardinal Kevin Ferel, rođen u Dablinu, a naturalizovani američki državljanin, poznat kao “problem-solver” za vatikanske finansije. Iako ima sklonosti ka dobrom upravljanju, nema realne šanse da postane papa. To važi i za većinu američkih kardinala – iako su uspešni u vođenju velikih biskupija, među kardinalima gotovo da nema volje da se na čelo crkve postavi Amerikanac.

Među favoritima za naslednika Franje nalaze se i konzervativni kardinal iz Gane, Piter Terkson, kao i progresivni kardinal sa Filipina, Luis Antonio Tagle. Mnogi u crkvi, zabrinuti zbog gubitka vernika u zemljama u razvoju, smatraju da je možda došlo vreme za prvog papu iz Azije ili Afrike.

Rane prognoze daju prednost 70-godišnjem državnom sekretaru Vatikana, kardinalu Pjetru Parolinu, a slede kardinal Tagle, Italijan Anđelo Skola i Kanađanin Mark Kele. Ipak, poznavaoci Vatikana znaju da ne treba previše verovati ovim prognozama – izbor pape Franje je već jednom pokazao da su papinski konklavi krajnje nepredvidivi.

Pontifikat pape Franje je pokazao da, pored harizme i vizije reformi, papa mora da ima snagu da se suprotstavi starim strukturama. Dok će duhovna vizija sledećeg pape odlučiti o njegovoj ulozi kao vođe katoličke crkve, ne treba potceniti važnost da bude i čvrst, beskompromisan lider – pravi CEO sa jednim okom na nebu, a drugim na bilansu stanja.

(Telegraf Biznis)