Vatikan neće propasti: Samo u portfoliju nekretnina ima milijarde, prihodi stižu iz više izvora

Kada se završi konklava, kada se beli dim nadvije nad Sikstinskom kapelom, novi papa, ako nije nezgodno tako reći, trebalo bi da se pomoli i za finansije, jer godišnji deficit Vatikana iznosi oko 83 miliona evra. Pokojni papa Franja nasledio je još goru situaciju i tokom svog vremena kao pontif nastojao da je popravi.

Prošle godine u novembru, papa Franja je najavio da bi u "perspektivi zbog neravnoteža" moglo doći do teškoća u isplati penzija i kleru i laicima koji su bili ili jesu poslovno vezani za Vatikan.

Teme za vas

Pre desetak godina penzioni fond Svete Stolice, tj. državnog dela Vatikana, bio je, saznalo se, ukupno u gubitku od 1,5 milijardi evra. Propadanje fonda iz kojeg se isplaćuju penzije sveštenicima i laicima vezanim za Vatikan bilo je javna tajna, ali se smatralo nerešivim. Papa Franja pokušao je nešto, ali se relativno malo postiglo.

Noćna mora

Situacija oko penzija bila je crna rupa, ponor bez dna, noćna mora, kako se izrazio bivši rimski dopisnik Wall Street Journala Đovani Legorano u tekstu za portal European Pensions.

Svestan problema, u novembru 2024. papa Franja osnovao je "Commissio de Donationibus pro Sancta Sede" (Komisija za donacije za Svetu Stolicu), koja je trebalo da nađe i podstakne donatore da pomognu Vatikanu, jer drugog rešenja nije bilo, i verovatno ga neće ni biti.

Pre pet godina, tadašnji prvi čovek za finansije Vatikana, Australijanac Džordž Pel, u jednom intervjuu izjavio je da Vatikan polako klizi ka bankrotu.

Sveta Stolica ne voli da govori previše o svojim teškoćama, i nisu navikli na tu vrstu transparentnosti, pa je sve što "iscuri", ako je izvor pouzdan, važno.

Poslednje dostupne brojke su iz 2022. godine, kada je kardinal Pel rekao da će obaveze te, tekuće godine iznositi oko 631 milion evra, odnosno više od 930 miliona evra ako se uključi i Rimski vikarijat.

Na mestu onog što bismo inače nazvali ministrom finansija kardinala Pela, nasledio je takođe Australijanac, kardinal Fišer. Upravnik penzionog fonda je Amerikanac, Kevin Farel. Čini se da su, kada je reč o finansijama, oba pape, i Bergoljo i Racinger, verovala Amerikancima i Australijancima.

Zapečaćeni bankomati i reforme

Papa Vojtila i papa Racinger nisu imali znanja ni strpljenja za pitanja finansija, tako da je papa Benedikt doživeo 2013. pravi šok kada su otkrivene teške malverzacije u Vatikanskoj banci, a italijanska policija upala i zapečatila na neko vreme sve bankomate u Vatikanu. Navodno je i to jako uticalo na tadašnju Racingerovu odluku da se povuče.

Papa Bergoljo je popravio finansijsku situaciju i čak je sproveo reforme. Na primer, na Pelov predlog, uveo je reviziju! Takođe je osnovao međunarodnu komisiju koja je pazila da ne dođe do pranja novca i teške korupcije.

Vatikan ipak neće propasti, jer samo u nekretninama ima oko 6 milijardi evra. Međutim, od tog velikog i impozantnog nekretninskog portfelja, samo 20 odsto generiše sredstva. Imaju nekretnine, ali nemaju keš, reklo bi se kolokvijalno.

Izvori prihoda

Značajan izvor prihoda je institucija "Denarius Sancti Petri", kod nas poznata kao Petrova para ili Novčić svetog Petra.

Taj običaj, koji je posebno pohvalio papa Racinger, podrazumeva darivanja katolika širom sveta koja se slivaju u Svetu Stolicu i iznose oko 27 miliona dolara svake godine. Najveći doprinosi dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Italije, izračunale su američke katoličke novine. Novčić svetog Petra je izraz verničke solidarnosti, kako bi se olakšalo funkcionisanje Crkve i pomoglo siromašnim župama i redovima širom sveta.

Drugi izvor prihoda je turizam, jer Vatikan godišnje poseti pet miliona turista, koji plaćaju ulaznice za muzeje, kupuju vredne marke i novčiće, pa tako taj biznis ipak donosi značajan prihod.

Pod papom Bergoljom, pokojnim kardinalom Pelom i kardinalom Fišerom, crna rupa penzionog fonda je nešto smanjena. Ipak, pokojni papa je nameravao da privuče velike donatore, koji mogu donirati mnogo jaču pomoć nego obični vernici. Da li će novi papa nastaviti tim putem i biti uspešan? Nije nimalo sigurno.

Bergoljo je imao harizmu, šarm i viziju. Videćemo kakav će biti novi Petrov naslednik.

Naime, donatori koji su pomagali Svetoj Stolici slagali su se sa papom Franjom u pogledu pravca Crkve. Nisu davali novac naslepo, već kao znak podrške određenom pravcu.

Održavane su i donatorske konferencije za humanitarne inicijative, često fokusirane na pomoć siromašnim regionima, izgradnju bolnica, škola — teme koje su bile bliske papi Franji. Nekada je na tim skupovima govorio i sam Bergoljo, poslednji put na skupu donatora okupljenih oko Klintonove fondacije.

U suštini, da je papa Franjo poživeo, a imajući u vidu rezove Trampove administracije u programima razvoja, američki antitrampovski filantropi — moćan sektor — možda bi preko Vatikana realizovali svoje ciljeve.

Sada donatori čekaju da vide ko će doći i koja će linija prevladati. Jedan od najuglednijih donatora koji su podržavali papu Franju je Hilton fondacija. Od osnivača ove hotelske dinastije, Konrada Hiltona, do danas, ta katolička porodica i fondacija daje ogromna sredstva u crkvene svrhe, ali sada poručuju da ne znaju da li će papa Franja imati dostojnog naslednika. Fondacija je samo u poslednjih pet godina donirala oko 30 miliona evra za inicijative koje je podržavao papa Franja.

(Telegraf Biznis/Poslovni)