Čuveni "Ekonomist" upozorava: 5 luksuza koje više niko neće moći da plati!

„Da bi sve ostalo isto, sve mora da se promeni.“ Ta misao iz Leoparda, romana Đuzepea Tomazija di Lampeduze o plemićima 19. veka koji pokušavaju da zadrže privilegije dok Sicilijom besni revolucija, precizno opisuje evropsku dilemu u 21. veku, piše Ekonomist u svojoj analizi.

Države koje su nekada vladale velikim delovima planete sada nelagodno posmatraju kako ih bivše kolonije sustižu – ili čak prestižu. Jasno im je da su promene neophodne. Ipak, Evropa deluje jednako nespremno za prilagođavanje svetu koji se menja, kao i dekadentna italijanska aristokratija nekada.

Teme za vas

EU u krizi

Evropska unija, srce kontinenta, na osoben način neguje uverenje da može da se menja samo kada je krize na to nateraju. Zato je ključno da shvati – upravo sada je u krizi.

Godinama se oslanjala na kinesko tržište za rast, na ruski gas za pokretanje industrije i na američku vojnu silu za bezbednost. Nakon tri godine rata u Ukrajini i tri meseca agresivnog nastupa Donalda Trampa u Americi, EU je ostala uzdrmana. U ovako nestabilnom svetu Evropa mora da prihvati promene. Poput plemićke porodice koja sa zakašnjenjem shvata da mora da otpusti deo posluge da bi opstala, Evropa bi trebalo da počne napuštanjem luksuznih politika koje više ne može da priušti.

Vreme je za zreliji odnos s Britanijom

Prva stvar je odnos kontinentalne Evrope prema Britaniji. Čarka sa ostrvskim protivnikom postala je neka vrsta tajnog zadovoljstva EU otkako je Britanija 2020. postala prva članica koja je napustila Uniju. EU je prema Britaniji postupala prilično grubo, delimično da bi obeshrabrila druge zemlje da pokušaju isto. Ali taj argument više ne stoji: Bregzit se danas doživljava kao upozorenje, ne kao primer za praćenje.

Uprkos brojnim najavama "novih početaka", udaranje po les rosbifs (kako Francuzi nazivaju Britance) i dalje je u opticaju. To je luksuz koji Evropa više ne može da priušti. Britanija ima vojnu, geopolitičku i industrijsku težinu koja može pojačati evropski uticaj u Ukrajini. Očekuje se da će na samitu 19. maja biti dogovoreno njeno učešće u programima EU za naoružavanje Evrope.

Ali dogovor je nedeljama bio blokiran – jer se od Britanije tražilo da napravi ustupke u potpuno nevezanim oblastima. Francuska, na primer, insistira da se najpre reše prava na – ribolov.

Evropa mora da prestane da nameće pravila svetu

Evropski odnos prema udaljenijim zemljama takođe deluje samodopadno. Godinama je EU pokušavala da nameće svoja pravila – o zaštiti životne sredine, radnim uslovima i drugim temama – daleko izvan svojih granica. Sada, kada EU mora da sklapa brojne trgovinske sporazume kako bi nadoknadila američki protekcionizam, to postaje njen veliki problem. Evropa je sila u opadanju u globalnoj ekonomiji. Glumiti da to nije slučaj – luksuz je koji sebi više ne može da priušti.

Umesto Amerike – više trgovine unutar EU

Neke birokratske prepreke već su uklonjene. Ali mnogo više bi moglo da se uradi – posebno unutar same EU. Ako ne mogu više slobodno da trguju sa Amerikom, 27 članica Unije mogle bi da pojačaju međusobnu saradnju. Ipak, administrativne barijere za trgovinu uslugama i dalje su ekvivalent carini od čak 110%, prema podacima MMF-a.

Naručivanje – i ignorisanje – obimnih studija o unapređenju jedinstvenog tržišta postalo je svojevrsna sveta tradicija. Nažalost, još uvek traje.

Skoro svaki sto u Briselu prekriven je sve prašnjavijim izveštajem od 400 stranica koji je prošle godine sastavio Mario Dragi, bivši italijanski premijer, punom razboritih predloga za dublju ekonomsku integraciju. Gotovo ništa od toga nije sprovedeno.

Demografski kolaps koji Evropa ignoriše

Jedna posebno dekadentna navika Evrope jeste odlaganje problema dok ne postanu toliko veliki da ih je izuzetno skupo rešavati. Pogledajmo primer demografije. Godine 1980. Evropa je imala oko pet radno sposobnih ljudi na jednog penzionera. Danas su to tri, a do 2050. biće svega dva radno sposobna čoveka po jednom penzioneru, prenosi Index.hr.

Štednja na odbrani – greška sa posledicama

Najhedonističkija evropska navika u poslednjim decenijama bila je – štednja na odbrani. Uživanje u „mirovnim dividendama“ posle Hladnog rata ostavljalo je više novca za socijalne programe. Nekoliko zemalja, poput Italije i Belgije, tek sada pokušavaju da ispune NATO ciljeve o izdvajanjima od 2% BDP-a za odbranu – dogovorene još 2014.

Vreme je za nove prioritete

Odustajanje od luksuznih politika nije nužno loše. Naprotiv, omogućava da se više pažnje posveti onome što je zaista važno. Ciljevi EU o smanjenju emisije štetnih gasova do 2050. jesu skupi, ali su nužni – iako bi se neki drugi zeleni propisi možda morali preispitati.

Pomoć Ukrajini nije luksuz – naprotiv. Nije to ni finansiranje socijalne države, kojoj su mnogi Evropljani duboko privrženi. Ali da bi se pažnja usmerila na ono što zaista ima smisla, neophodno je razumeti da promene u svetu zahtevaju i promene prioriteta, zaključuje Ekonomist.

(Telegraf Biznis)