Od ove biljke možete zaraditi preko 4.000 evra: Ulaganja su mala i nema mnogo posla

Evropsko tržište sve više traži proizvode iz održive i ekološke proizvodnje, a upravo tu se otvara velika prilika za biljke poput zove. Njena primena u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i sve veća potražnja u zemljama Evropske unije, pokazuju da i do sada zapostavljene kulture mogu postati važan deo razvoja domaće poljoprivrede i njenog plasmana na evropsko tržište.

Zova je uglavnom drvenasta biljka, dok se ređe javlja kao zeljasta višegodišnja vrsta. Poznato je oko 40 vrsta zove, a sve pripadaju rodu Sambucus. Najviše su rasprostranjene na severnoj hemisferi.

Teme za vas

Ova biljka poznata je po brojnim lekovitim svojstvima. U kori sadrži materije koje štite organizam od virusa, dok je plod bogat vitaminom C. Stručnjaci smatraju da njen puni potencijal za ljudsko zdravlje još nije dovoljno istražen.

U Hrvatskoj se zova uglavnom koristi za proizvodnju sokova, dok se u drugim zemljama već dugo upotrebljava i u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Pored toga, može služiti i kao ukrasna biljka, ali i kao bioindikator zagađenja jer uspeva čak i u uslovima povećanog zagađenja vazduha.

Zova bi mogla postati jedna od najisplativijih kultura za domaće poljoprivrednike, jer daje veći prinos od grožđa, postiže sličnu cenu, a zahteva znatno manja ulaganja. Najviše joj odgovara peskovito zemljište, a sever Vojvodine danas je centar uzgoja zove u Srbiji.

Na pijacama se sokovi i sirupi od zove već godinama odlično prodaju, pa proizvođači mogu dobro da zarade i preradom ove biljke.

Zova daje između 10 i 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 4.300 evra zarade po hektaru. Uzgajivač zove iz Horgoš, Jene Šerfeze, još pre nekoliko godina govorio je o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci.

Prema njegovim rečima, prinos može biti i duplo veći ukoliko proizvođač savlada tehnologiju uzgoja i ako vremenski uslovi budu povoljni.

„Na istoj parceli možete dobiti najmanje isti prinos kao kod grožđa, a često i mnogo više, čak duplo. Ulaganja su pritom mnogo manja. Gotovo da nema hemijske zaštite, pa je proizvodnja praktično ekološka. Zova se lako razmnožava i ne zahteva mnogo rada, a berba je mnogo jednostavnija nego kod grožđa“, objasnio je Šerfeze.

Rezidba počinje u novembru, dok se kasnije uglavnom održava međuredni prostor, zbog čega se zova smatra jednom od najrentabilnijih voćarskih kultura.

Potražnja za zovom iz godine u godinu raste. Otkupne firme često su zainteresovane i za cvet zove, ali većina proizvođača čeka kraj avgusta i berbu plodova, jer je zarada od njih i do šest puta veća.

„Zova se koristi u farmaceutske svrhe i prehrambenoj industriji. Poznato je čak 75 načina njene primene, a po značaju je odmah iza aloe vere. Imao sam ponude iz Švajcarska da ovde prerađujem zovu i izvozim proizvode, jer su tamo veoma traženi, posebno u lečenju. Međutim, sada imam 70 godina i to bi trebalo da nastavi neko mlađi. Otkako su na Zapadu zabranjene sintetičke boje u prehrambenoj industriji, zova je dodatno dobila na značaju jer se koristi i kao prirodna boja“, rekao je Šerfeze.

(Telegraf Biznis/Dnevno)