Kako funkcioniše Vatikan iznutra? Ovo su skrivena pravila, nema rođenja ni smrti, ali ni poreza

Vatikan ima 618 državljana, ali samo njih 246 zaista živi unutar njegovih zidina (na primer, kurijalni kardinali). Prema pisanju nemačkog Bilda, više od polovine državljana su papinski diplomate koji deluju u inostranstvu. Zanimljivo je da u Vatikanu nema porodilišta, babica niti se beleže rođenja – zbog toga ne postoji ni doživotno državljanstvo. Ono je privremeno i vezano za obavljanje određene funkcije. Na primer, 104 pripadnika Švajcarske garde tokom svoje službe kao Papini telohranitelji takođe se ubrajaju među državljane.

Oko 4.000 muškaraca i žena radi u ovoj crkvenoj državi, na primer u Vatikanskim muzejima, i zahvaljujući tome uživaju određene privilegije poput boljeg zdravstvenog osiguranja. Ipak, većina njih živi izvan vatikanskih zidina.

Teme za vas

Put do vatikanskog državljanstva: Misija (gotovo) nemoguća?

Postati državljanin Vatikana izuzetno je teško. Klasičan način – kupovina nekretnine – otpada jer su sve zgrade u Vatikanu u vlasništvu Crkve i tako će i ostati. Jedini način je studije teologije i crkvena karijera. Primer je nadbiskup Georg Gänswein, nekadašnji papin sekretar i prefekt, a danas nuncije (ambasador) u Litvaniji. Naravno, i bivši papa Benedikt XVI (†2022) dobio je željeni vatikanski pasoš i time nenamerno postao dvostruki državljanin. Komplikovana provera pokazala je da Joseph Ratzinger može da zadrži nemačko državljanstvo, sa pravom glasa (koga se dobrovoljno odrekao), ali bez poreskih obaveza u Nemačkoj.

Kako se zovu stanovnici Vatikana?

Iznenađujuće, ne postoji ustaljen naziv za stanovnike i građane Vatikana, čak ni na italijanskom jeziku. Dakle, nema "Vatikanaca" u demografskom smislu. Postoji izraz “vatikanisti”, ali se on odnosi isključivo na novinare iz celog sveta akreditovane pri Svetoj Stolici.

Neverovatno, ali istinito: državljani Vatikana ne plaćaju ni cent poreza.

Nema poreza na dohodak na (ionako niske) plate, nema PDV-a na robu ili gorivo. Mala vatikanska benzinska stanica zato je izuzetno popularna među stanovnicima i zaposlenima. Takođe, ne postoji crkveni porez niti dodatni namet kao u Italiji, gde svaki građanin deo svoje plate izdvaja za neprofitne svrhe po sopstvenom izboru – među kojima je i Crkva. U poreskom raju Vatikana ne postoji ni obaveza prijave poreza na dohodak. Za samog Papu to je nebitno, jer on ne prima platu i gotovo nikad ne koristi gotovinu ili platne kartice (mada u Vatikanu zaista postoje bankomati sa uputstvima na latinskom). Crkva pokriva sve njegove troškove, uključujući i odeću. Privatna imovina Pape može da nastane, recimo, od tantijema za knjige.

Da, i njihov broj raste – čak i u crkvenom vrhu: četvrtina zaposlenih su danas žene. Njihov udeo, prema “Vatican News”, porastao je u poslednjih deset godina sa 19 na 26 odsto. Italijanska časna sestra Simona Brambila (60) dokaz je da žene mogu da se popnu (gotovo) do samog vrha crkvene hijerarhije: ona je prva prefektkinja u istoriji crkvene države, odgovorna za katoličke redovnike i redovnice širom sveta. Pored nje, tu su i mnoge druge žene koje, na primer, kuvaju za Kuriju i Gardu, rade na kasama supermarketa, pospremaju krevete kardinala ili održavaju funkcionisanje ustanova poput gostinske kuće Sveta Marta, gde je boravio papa Franja.

Švajcarska garda: Verna Papina straža već pet vekova

Od 1506. godine Švajcarska garda (predviđen broj: 135 ljudi) štiti Papu i njegovu rezidenciju, i time predstavlja najstariji postojeći vojni korpus na svetu. Prve vojnike finansirali su izuzetno bogati Augzburžani Jakob i Ulrih Fuger. Uslovi za službu (koja uključuje obezbeđenje vatikanskih kapija i zaštitu Pape na putovanjima) su: švajcarsko državljanstvo, muški pol, katolička vera, uzrast između 19 i 30 godina, visina od najmanje 174 cm, sportska građa, neženjen status pri stupanju u službu i “besprekorno ponašanje”. I, naravno, spremnost da ih u srednjovekovnoj uniformi u žuto-crveno-plavim bojama turisti i hodočasnici fotografišu svakog minuta.

Da, SCV je skraćenica za “Stato della Città del Vaticano”. Svaki papamobil kojim se Papa kreće (a postoji više modela) nosi oznaku “SCV 1”. Ta oznaka korišćena je i za posthumno putovanje pape Franje nakon rekvijema na Trgu svetog Petra do njegove omiljene crkve Santa Maria Maggiore, gde je sahranjen prema sopstvenoj želji.

(Telegraf Biznis/Poslovni)