JEZIV UDAR na radnike i penzionere: Plate padaju, ukidaju se praznici u državi gde živi oko 500.000 Srba

Profesorika Veronika Grim jedna je od najvažnijih nemačkih ekonomskih stručnjakinja. Predaje ekonomiju na Tehničkom univerzitetu u Nirnbergu, sa specijalizacijom za energetiku. Od 2020. godine članica je Saveta ekonomskih stručnjaka, takozvanih „ekonomskih mudraca“. Za nemački "Bild" iznela je svoju prognozu o platama, penzijama i tržištu rada u Nemačkoj.

Na pitanje šta radnici mogu da očekuju kada su u pitanju plate u 2025. i 2026. godini, Grim je izjavila:

Teme za vas

- To zavisi od toga koliko će porasti troškovi rada koji nisu povezani sa platama. Trenutno se očekuje nagli rast tih troškova – jer se ništa ne preduzima po pitanju penzija, a sistemi socijalnog osiguranja su veoma skupi.

Pad plata

Grim kaže da se plaši da će doći do smanjenja plata, odnosno pada neto zarada.

- Bojim se da će okvirni uslovi postati izazovniji. Videćemo razvoj koji nije povoljan za ljude: naime, kada bude manje zaposlenih u industriji, a sve više u slabo plaćenim sektorima. Tome moramo da se suprotstavimo. Donosioci odluka moraju da obezbede atraktivne uslove – na primer, da stvore potencijal za rast u oblastima veštačke inteligencije i digitalizacije - rekla je Grim.

Bez rasta minimalne zarade

Ekonomistkinja se ne slaže sa idejom da minimalna satnica poraste na 15 evra do 2026. godine.

- Ne bih povećavala minimalnu zaradu. Ako sada ponovo pomerimo strukturu plata naviše, u situaciji kada je produktivnost rada već niska, u budućnosti ćemo imati problem sa međunarodnom konkurentnošću. Tada će privreda biti pod pritiskom - rekla je Grim.

Šta čeka penzionere?

- Idealno bi bilo da penzioneri budu spremni na činjenicu da će morati da naprave neka manja odricanja. Nećemo moći da zadržimo granicu (nivo penzije od 48 odsto, prim. aut.) i da tvrdimo da penzije ne smeju da se smanjuju. Uvek mora da postoji ravnoteža: između visine doprinosa i individualnog nivoa - navela je Grim.

Smanjenje plata, pad penzija – da li je rešenje više rada?

Grim:

- To bi svakako moglo da se desi. Takođe bi moglo da dođe i do ukidanja praznika. Moramo da učinimo sve što možemo.

Kasnije u penziju

- Rešenja za penzioni sistem već su dugo na stolu. Na primer, moglo bi da se postepeno povećava starosna granica za odlazak u penziju, u skladu sa očekivanim životnim vekom. Takva veza bi bila dobra, kako ne bismo morali stalno da raspravljamo o tome. To ne znači da odmah idemo na 70 godina.

Dakle, mogli bismo da dostignemo granicu od 68 godina za osam godina, na primer. Mogli bismo i da dozvolimo da se postojeće penzije usklađuju sa rastom cena, a ne sa platama“, navela je Grim.

Govoreći o tržištu rada, na kojem trenutno ima 3 miliona nezaposlenih, Grim je izjavila:

- Privreda je već pod pritiskom. Dolazi do smanjenja broja zaposlenih. To ne vodi uvek do otpuštanja, već do toga da se radnici koji odu – ne zamenjuju. Već sada vidimo da broj zaposlenih u industriji opada, dok raste u zdravstvu i javnom sektoru. To nije zdrav razvoj. Moramo da obezbedimo veću automatizaciju u javnom sektoru, zdravstvu i sestrinstvu, kako bi se smanjila potreba za radnom snagom.

(Telegraf Biznis/Fenix)