Kad jedna greška košta bogatstvo: Kako je Danijel izgubio 400 evra i nikad ih nije vratio

Pre tri nedelje Pirinejski poluostrvo pogodio je ozbiljan kolaps elektroenergetske mreže, zbog čega su milioni ljudi u Španiji i Portugalu ostali bez struje. Vraćanje sistema u normalu trajalo je gotovo 24 sata. Ovaj veliki nestanak struje pokazao je koliko čak i kratkotrajni prekid može izazvati probleme – od zastoja u saobraćaju i prekida telekomunikacija do nemogućnosti elektronskog plaćanja.

U svetlu ovog događaja, Centralna banka Holandije preporučila je građanima da kod kuće drže određeni iznos gotovine za hitne situacije poput prirodnih nepogoda ili drugih poremećaja. Preporučuje se da za trodnevne potrebe imaju spremno oko 70 evra po odrasloj osobi i 30 evra po detetu – što za četvoročlanu porodicu iznosi oko 200 evra.

Teme za vas

Slične preporuke već postoje u Nemačkoj i Austriji, gde vlasti savetuju kućanstvima da imaju bar 500 evra gotovine za hitne slučajeve. Takođe naglašavaju važnost čuvanja novca na sigurnim i neočekivanim mestima, kao i korišćenje novčanica manjih apoena. Nemački Zavod za civilnu zaštitu upozorava da se novac ne čuva „ispod dušeka, u limenkama za kafu, na policama sa knjigama i sličnim mestima koja bi mogla biti prva meta provalnika.“

Hrvatsko Ravnateljstvo civilne zaštite nije iznelo konkretne brojke, ali u svom vodiču za preživljavanje napominje da je uz ostale neophodne stvari važno poneti i novac u slučaju evakuacije.

Danijel iz Zagreba iz ličnog iskustva zna koliko je važno gde i kako se čuva gotovina. Pre dve godine slučajno je bacio 400 evra koje su on i supruga sačuvali za hitne situacije.

- Nakon zemljotresa u Zagrebu govorilo se o tome da treba imati spreman ranac ili torbu sa najvažnijim stvarima, u koji bi se po potrebi stavio i novac i lični dokumenti. Supruga i ja smo 2.000 kuna stavili u kovertu i smestili je na policu među knjige. Kada je uveden euro, zamenili smo te kune i u kovertu stavili 400 evra. Međutim, ne znamo tačno kako, verovatno prilikom spremanja i bacanja papira, slučajno smo bacili i tu kovertu. Pre zime nam je hitno zatrebala gotovina. Tražili smo po sobi i policama, ali nismo uspeli da je pronađemo. Nije to bio veliki iznos, ali mi je bilo teško što smo izgubili te pare na tako glup način - ispričao je Danijel, koji je pristao da mu se objavi samo ime.

Danas on i supruga ponovo čuvaju određenu količinu gotovine – ali pažljivije odabranu lokaciju. „Apsolutno. Ne volim da nosim mnogo novca u novčaniku, ali kod kuće treba imati keš za nepredviđene situacije,“ kaže.

Sa druge strane, Zagrepčanka Gordana, zaposlena u banci, dosad nije držala gotovinu kod kuće.

- U novčaniku uvek imam 50 do 100 evra i mislim da je to dovoljno. U stanu ne držim novac za vanredne situacije jer nisam imala potrebu za tim. Iskreno, nisam ni razmišljala o tome. Ali kada ste mi rekli za preporuke iz drugih zemalja, shvatila sam da to ima smisla. Planiram da stavim sa strane neki iznos, možda 200 do 300 evra, samo da se osećam sigurnije - rekla je Gordana.

Domaći finansijski stručnjaci takođe ističu važnost pripreme i savetuju da bi kućanstva trebalo da imaju dovoljno gotovine da mogu pokriti osnovne troškove u trajanju od dve nedelje, za slučaj da banke, platni sistemi ili bankomati privremeno prestanu da rade, prenosi N1.

(Telegraf Biznis)