Tramp "orobio" najpoznatiji univerzitet: Izbio im više od 550 milijardi dolara ovom odlukom!

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa donela je sredinom maja 2025. godine odluku kojom se Univerzitetu Harvard ukida ovlašćenje za upis stranih studenata - što predstavlja jedan od najoštrijih poteza američke vlade prema elitnoj obrazovnoj instituciji u poslednjih nekoliko decenija. Ova odluka dolazi usred sve većih tenzija između Bele kuće i akademskog sektora, a posledice se osećaju širom sveta.

Harvard, jedan od najprestižnijih univerziteta na svetu, trenutno ima oko 6.800 međunarodnih studenata, što čini otprilike 27 odsto ukupnog broja studenata. Oni dolaze iz više od 150 zemalja, a mnogi su prošli kroz izuzetno kompetitivan proces selekcije kako bi dobili priliku da studiraju na ovom prestižnom univerzitetu.

Teme za vas

Cena akademske godine

Prema dostupnim podacima, cena akademske godine na Harvardu za osnovne studije (undergraduate programs) za školsku 2024/2025. godinu iznosi:

• Školarina: oko 56,550 dolara
• Smeštaj i ishrana: oko 21,300 dolara
• Dodatni troškovi (knjige, lični troškovi, zdravstveno osiguranje itd.): oko 4,000 – 5,000 dolara

Prema ovim brojkama, cena akademske godine na Harvardu iznosi oko 82.000 dolara.

Uprkos visokoj ceni, Harvard je izuzetno popularan i tražen a mnogi međunarodni studenti dolaze zahvaljujući potpunim ili delimičnim stipendijama.

Razlozi ukidanja upisa

Administracija predsednika Trampa navela je kao povod za zabranu navodno "neadekvatnu saradnju Harvarda sa federalnim vlastima", uključujući odbijanje da dostavi podatke o aktivnostima stranih studenata, posebno onih koji učestvuju u političkim protestima. Sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem tvrdila je i da Harvard "toleriše antisemitizam" i ima "zabrinjavajuće veze" sa Komunističkom partijom Kine, iako za te optužbe nije pružen javni dokaz.

Odluka je takođe deo šireg narativa Trampove administracije, koja je elitne univerzitete više puta optuživala za širenje "levičarskih ideologija" i političku pristrasnost.

Novčani gubitak

U slučaju da svi strani studenti plaćaju punu cenu, maksimalni potencijalni gubitak Harvarda po akademskoj godini bi mogao da iznosi čak 557.6 miliona dolara.

Ako bi zabrana ostala na snazi tokom celog Trampovog mandata Harvard bi mogao da izgubi više od 2 milijarde dolara.

Reakcija Harvarda i akademske zajednice

Univerzitet Harvard je danas podneo tužbu kojom osporava odluku Trampove administracije da zabrani upis stranih studente, nazivajući to neustavnom odmazdom zbog prkosa političkim zahtevima Bele kuće.

U tužbi podnetoj u saveznom sudu u Bostonu, Harvard je naveo da vladina akcija krši Prvi amandman i da će imati "neposredne i razarajuće posledice po Harvard i više od 7.000 nosilaca viza", preneo je AP.

Univerzitet je saopštio da planira da podnese zahtev za privremenu zabranu, kako bi sprečio Ministarstvo za nacionalnu bezbednost da sprovede ovu akciju.

Američka administracija je optužila Harvard za stvaranje nebezbednog okruženja, dozvoljavajući "antiameričkim, proterorističkim agitatorima" da napadaju jevrejske studente na kampusu.

Pored zabrane upisa stranih studenata, Trampova administracija je zamrzla 2,3 milijarde dolara federalnih sredstava namenjenih za istraživačke projekte na Harvardu, i zapretila ukidanjem poreskog oslobođenja univerziteta, što bi dodatno ugrozilo njegovu finansijsku stabilnost i akademsku misiju.

Posledice za strane studente

Hiljade studenata koji su već upisani ili su planirali da upišu Harvard sada su u pravnoj i životnoj neizvesnosti. Mnogi od njih će morati da potraže druge opcije u Sjedinjenim Državama ili da se vrate u matične zemlje. Studenti iz zemalja poput Kine, Indije, Nemačke i Nigerije, koji čine najveći deo međunarodne populacije na Harvardu, izrazili su duboku zabrinutost.

Globalne i političke implikacije

Ova odluka izazvala je oštre reakcije i u međunarodnoj akademskoj zajednici, a brojne strane vlade i univerziteti kritikovali su Trampovu administraciju zbog, kako kažu, napada na akademsku slobodu i autonomiju univerziteta.

Organizacije za ljudska prava i brojni profesori u SAD ocenjuju da se ne radi samo o administrativnoj meri, već o pokušaju da se univerziteti kazne zbog neslaganja sa vladinom politikom i otvorenog govora o društvenim pitanjima, uključujući rasizam i političke slobode.

(Telegraf Biznis)