Sramna razlika u cenama: Vlasnica OPG-a otkrila koliko nas zapravo košta domaća hrana

Prošle godine Hrvatska je uvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od skoro 6,4 milijarde evra. Polovina robe u supermarketima dolazi iz inostranstva, dok domaći proizvođači jedva uspevaju da prodaju svoje proizvode, jer im uvoz ruši cenu i gura ih ka propasti.

Marina Galović, vlasnica porodičnog gazdinstva OPG Gala, koje posluje već više od 75 godina, treća je generacija koja uzgaja povrće i voće. Osim toga, Marina je predsednica Udruženja povrtara Grada Zagreba i Zagrebačke županije, kao i potpredsednica Zajednice udruženja povrtara Hrvatske.

- Mogla bih da zasadim još dve parcele povrća, ali jedva prodam i ove količine. Stalno se prikazuje pad domaće proizvodnje, samo da bi se opravdao uvoz. Država preko uvoznih firmi uzima proviziju, zbog čega se podaci falsifikuju. Po mojim procenama, samodovoljni smo sa povrćem tek oko 60 odsto, bez obzira na ono što kažu statistike - tvrdi Galović.

Diskriminisani zbog lokacije – bez prava na EU fondove

OPG Gala 80% proizvodnje bazira na povrću, a ostatak na voću. U gazdinstvu radi osam članova porodice, ali, uprkos velikom trudu, osećaju se zanemareno i od lokalne i od državne vlasti.

- Zato što se nalazimo u Gradu Zagrebu, nemamo pravo na EU fondove jer ne spadamo u ruralna područja. Da smo 15 kilometara dalje, recimo u Rugvici, mogli bismo da konkurišemo za sredstva. Na ovaj način je diskriminisano oko 6.500 poljoprivrednih gazdinstava - kaže Marina.

Pomoć države – samo za jednu večeru

Na pitanje o državnim subvencijama, Marina se samo nasmeje: za dva hektara zemlje godišnje dobija svega 180 evra – taman za jednu malo bolju večeru sa porodicom.

Tražili su veće kvote za plavi dizel koji koriste za zalivanje, ali im nije odobreno. Cena repromaterijala među najvišima je u EU.

- Kad potrošimo kvotu, moramo da kupujemo skuplji evrodizel, što automatski povećava cenu proizvoda i smanjuje konkurentnost. Gnojivo iz Kutine je jeftinije u Srbiji nego ovde. Pesticidi su duplo skuplji nego u Sloveniji, a veliki plastenici kod nas koštaju 12.500 evra, dok se u Italiji prodaju za samo 3.500 evra - objašnjava Galović.

Uvoz bez kontrole – glavni krivac

Galović smatra da je glavni problem nekontrolisan uvoz. Navodi da Hrvatska ima dovoljno domaćeg krompira, ali država dozvoljava uvoz tri puta jeftinijeg krompira iz Egipta i sa Kipra.

- Naravno da bih volela da ova salata košta 30 centi i da svako može da je kupi. Ali mene njena proizvodnja košta 70 centi, a prodajem je za 1 evro. Dva meseca je negujem, čistim, pljevim... Ako padne grad – sve propada.

Uprkos svemu – imaju verne kupce

Kako kaže, naučila je da mora biti pristupačna i povremeno ponuditi niže cene da bi zadržala stalne mušterije. Kupci naručuju dan ranije, a već sutradan dobijaju domaći, nešpricani, tek ubrani proizvod.

U idealnim vremenskim uslovima, mogu da uberu 20 tona povrća za nekoliko meseci. Ali ako dođe grad ili vremenske nepogode – sve pada u vodu.

Popust za penzionere i bolesne

Marina kaže da se od ovog posla može lepo živeti ako nemaš kredite, ali da je izuzetno naporno. Vikendom ponekad pobegne do mora – to joj je jedini oblik odmora.

Ipak, uprkos svim teškoćama, godinama daje popust od 20% za penzionere i onološke bolesnike, a mnogima i dostavlja robu na kućni prag.

Domaće, nešpricano, ali nepoželjno u veleprodaji

OPG Gala uzgaja sezonske kulture – rotkvice, mladi luk i salatu, kasnije paradajz, krastavce, papriku, jagode i maline. Ne koriste pesticide, što im dodatno otežava rad.

- Za razliku od onih koji špricaju, ja moram ručno da čupam travu. Njihovo povrće je veće, duže traje i otpornije je. Kod mene 30-40% ode u otpad. Ali moja deca jedu ono što jede i moj kupac - kaže Marina.

Najveći neprijatelj – klima

Najveći izazov vidi u nepredvidivom vremenu. Biljke teško podnose temperaturne oscilacije, pa im se menja i boja i ukus.

- I sa pesticidima je teško, a bez njih je tri puta teže.

Prednost je što su blizu kupaca, na Žitnjaku, pa ljudi mogu da svrate i upoznaju porodicu i način proizvodnje.

Cene proizvoda:

• Jagode (600g) – 4 evra
• Poriluk (1kg) – 3 evra
• Kupus i kelj (po glavici >1kg) – 2 evra
• Šargarepa (1kg) – 2,5 evra
• Celer i peršun – 7 evra/kg
• Krompir i crni luk – 1,5 evra/kg
• Mladi beli luk – 8 evra/kg

Sudbina povrtarstva pod znakom pitanja

Budućnost cele zelene zone u Zagrebu dovedena je u pitanje najavom izgradnje Centra za upravljanje otpadom i spalionice u Resniku.

- Ovde ima 50 OPG-ova. Zemlja je najplodnija, tik uz reku Savu. Ako se taj plan realizuje, cela proizvodnja povrća u Zagrebu će nestati. Ovde se proizvodi četvrtina povrća u celoj Hrvatskoj, ali vlasti ne žele da slušaju - upozorava Marina.

Marina ističe da se nada da će se neko, bilo lokalno ili na državnom nivou, opametiti pre nego što bude kasno.

(Telegraf Biznis/Dnevno)