Šta tačno Tramp traži od Srbije i da li možemo to da ispunimo: Američki tarifni udar imaće velike posledice

Od 1. avgusta ove godine, Sjedinjene Američke Države će uvesti recipročnu carinu od 35% na srpski izvoz, što je direktan udarac na ključne sektore domaće privrede. Pitanje koje se sada nameće: šta Amerika zapravo traži od Srbije i kako će ovaj trgovinski pritisak uticati na domaću ekonomiju?

Tramp je u pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, naveo da ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od odnosa SAD i Srbije.

Teme za vas

Zanimljivo je da je Tramp ovo pismo šablonski, kao template, gotovo identično slao svima, uz promenjeno tek ime države.

Na ovaj nediplomatski ton, Srbija odgovoriti diplomatijom i shvatiti to kao poziv na pregovore.

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju za "Blic Biznis" objašnjava da SAD svakako žele da smanje deficit u trgovinskoj razmeni sa svetom, jer on povećava neto zaduženost i potrebu za štampanjem novca.

To je, ističe, jedan od glavnih razloga i svrha carina.

- Tramp želi da ojača izvoz američkih proizvoda i istovremeno ograniči uvoz, uz obnovu kapaciteta domaće industrije.

Ali šta to konkretno znači za Srbiju?

- Da li bi to podrazumevalo da pustimo američke proizvode po, uslovno rečeno, povoljnijim uslovima? Verovatno. Da li možemo mi tamo da investiramo? Malo verovatno. Najveći deo naših stranih investicija je u regionu, pre svega u BiH i Crnoj Gori. Nije realno da dođe do nekog velikog investicionog talasa ka SAD-u.

Najveća nepoznanica, kaže Stanić, jeste šta zapravo stoji iza namera ovog pisma.

- Da li je u pitanju najava ili potreba za strateškim partnerstvom u energetici? Litijum? Nešto treće? To je na proceni naše vlade, koja je ključni pregovarač.

Stanić, kao predstavnik kuće privrede (PKS) ističe da je Srbija poslednjih deset godina ostvarila značajan napredak u ekonomskim odnosima sa SAD – u robnoj razmeni, direktnim investicijama i, naročito, izvozu usluga, pre svega IT sektora.

Američki kapital već zapošljava 12.000 ljudi u Srbiji

- Raste broj firmi u većinskom vlasništvu američkog kapitala koje posluju u Srbiji - trenutno zapošljavaju oko 12.000 ljudi - ističe Stanić za Blic Biznis.

Međutim, iako Srbija beleži deficit u razmeni sa SAD, američke statistike taj odnos prikazuju kao da SAD trpe gubitke - što koriste kao argument za carine od 35%.

Briga zbog EU

Zabrinutost, međutim, ne leži samo u direktnim odnosima sa Amerikom. „Čak i ako Srbija postigne povoljan bilateralni dogovor sa SAD, ostaje pitanje: kako će reagovati Evropska unija koja je takođe na meti američkih carina. Moguće su kontramere, ili tzv. odmazde koje bi zahvatile širi krug zemalja, uključujući i Srbiju.“

Evropska unija je ključno izvozno tržište za Srbiju – čak 60% robnog izvoza ide ka EU, dok je Amerika tek na 19. mestu. Međutim, kada je reč o izvozu usluga, SAD su broj jedan tržište.

Američke investicije veće od nemačkih

Zanimljiv je i novi trend – prema rečima Stanića, u prvoj polovini 2025. američke direktne investicije u Srbiji su premašile nemačke, što može ukazivati na promenu u dinamici odnosa.

- Ipak, kada je reč o robi, ne zavisimo mnogo od američkog tržišta. Ono jeste važno, ali i daleko – zemlje uglavnom teže saradnji sa svojim neposrednim okruženjem - zaključuje Stanić.

Kakvi su zvanični podaci?

Na osnovu analiza, na udaru će prvo biti roba za krajnje korisnike. Iako SAD nisu među najvećim trgovinskim partnerima naše zemlje, ove carine mogle bi da pogode mnoge. Prema zvaničnim podacima, SAD su 19. izvozni partner Srbije.

Prema podacima koji su ustupljeni "Blic Biznisu", razmena u robi je 2024. godine iznosila 1,3 milijarde evra, a u prva dva meseca 2025. godine (januar-februar) je iznosila 242 miliona evra.

Dalje, razmena usluga je u prošloj godini iznosila 2,2 milijarde evra. Od toga je izvoz Srbije u SAD bio oko 670 miliona, dok je uvoz iz SAD bio na oko 739 miliona dolara.

Novi datum, 1. avgust, omogućava zemljama dodatno tronedeljno odlaganje, ali takođe primorava uvoznike na produženi period neizvesnosti zbog nejasnoća oko uvođenja tarifa.

Carine - Trampova najveća tema, i boljka

U drugom mandatu, carine su postale svakodnevna tema Trampove politike, toliko da je lako zaboraviti zašto je ovaj pristup uopšte započet. Tramp je više puta isticao da su carine ključne iz četiri glavna razloga:

• Obnova američke industrije,
• Povećanje državnih prihoda,
• Smanjenje trgovinskog deficita,
• Pritisak na strane zemlje da menjaju politike u korist SAD.

Carine su, u Trampovoj retorici, univerzalni alat koji može istovremeno da stvori nova radna mesta, smanji poreska opterećenja građana, smanji deficit i natera strane države na ustupke — i sve to bez većeg rasta inflacije. Ipak, stručnjaci nisu sigurni u to.

(Telegraf Biznis/BlicBiznis)