Ekskluzivno za Telegraf! Radnik poznatog lanca razotkriva zašto im uzimaju od plate i prete otkazom

Prava radnika i uslovi u kojima obavljaju svoje dužnosti su česta tema, kako u medijima tako i na društvenim mrežama i forumima. Rubrika Telegraf Biznis se više puta bavila temama vezanim za radno pravo, pa tako i ovog puta donosi priču jednog radnika koji nam se obratio u želji da podeli svoje iskustvo.

A.B. (puno ime i prezime poznato redakciji, prim aut.) iz Beograda radi u jednom od najpoznatijih trgovinskih lanaca u Srbiji koji ima 116 lokala samo u Beogradu. Ovaj radnik sa višegodišnjim iskustvom nas je kontaktirao izrazivši revolt i razočarenje zbog načina na koji se rukovodstvo kompanije ophodi prema zaposlenima.

Teme za vas

Pre početka priče, bitno je da naglasimo da, prema njegovim tvrdnjama, zaposleni u ovim marketima imaju plate u rasponu od 65.000 dinara do 80.000 dinara, s tim da su prodavci i kasiri na donjem delu skale dok su poslovođe na vrhu.

- Ja sam veliki borac za pravdu i želim da zaštitim ovo malo naroda što je ostalo - počeo je svoju priču za Telegraf Biznis A.B.

Kako navodi, direktorka prodaje u ovoj kompaniji uvela je praksu da interna kontrola svakog meseca nasumično dolazi u inspekciju na prodajna mesta gde proverava rafove u prodavnici, pronalazi robu koja još nije sklonjena iz prodaje usled isteka roka trajanja i pravi popis.

Dalje, inspekcija proverava i magacin gde je sklonjena roba usled isteka roka trajanja ili je označena kao roba van prometa, i pravi dodatni popis iste.

Pošto evidentira svu ovu robu, prema njegovim tvrdnjama, kontrola potom sabere ukupnu vrednost svih artikala a zatim ovaj iznos podeli između svih radnika, odnosno, prodavaca i kasira tog lokala.

Prema njegovim navodima, radnicima je putem interne elektronske komunikacije stavljeno do znanja da su dužni da ovu sumu koja im je pripisana plate kompaniji putem administrativne zabrane.

Obaveštenje radnicima

Telegraf Biznis je imao uvid u dokument kojim su radnici obavešteni o novim pravilima.

U njemu se kompanija poziva na član 192 Zakona o radu, koji navodi da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

• kod pravnog lica – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca, ili lice koje oni ovlaste;
• kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti.

  Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

U praksi to znači da kod firmi (pravnih lica) odluke o pravima i obavezama zaposlenih donosi direktor ili osoba koju on ovlasti, a kod preduzetnika – sam preduzetnik ili neko kome pismeno prenese ovlašćenja.

Kako se navodi u ovom dokumentu, "svi zaposleni koji rade u maloprodajnim objektima obavezuju se da prate rokove trajanja na robi koja je izložena". U konačnom obrazloženju se navodi i da su " zaposleni u maloprodajnim objektima odgovorni za kontrolu rokova trajanja robe po osnovu Ugovoru o radu".

Dokument dalje obrazlaže nova pravila i odgovornosti te se navodi da će svakom radniku pojedinačnim rešenjem biti dodeljena konkretna kategorija robe i objekat za koji je odgovoran.

Dalje se ističe da će interna kontrola kompanije redovno će obilaziti prodavnice i proveravati da li se poštuju ova zaduženja.

Ukoliko se utvrdi da je na rafovima više od šest artikala sa isteklim rokom u manjim prodavnicama ili više od deset u većim, ili da njihova ukupna vrednost prelazi 20.000 dinara, zaposleni će morati da nadoknade štetu.

Prema ovom dokumentu, visina štete računaće se prema maloprodajnoj vrednosti svih artikala kojima je istekao rok, a naknadu će solidarno snositi radnik odgovoran za konkretnu kategoriju (90 odsto) i poslovođa objekta (10 odsto), srazmerno njihovom doprinosu nastaloj šteti.

Kako to izgleda u praksi?

Kako navodi za Telegraf Biznis, u ugovoru o radu koji imaju zaposleni stoji da kompanija može da izvrši naplatu samo u slučaju da radnik nanese materijalnu štetu firmi.

- Oni smatraju da je ovo nanošenje štete firmi od strane radnika. Radnik ne može da predvidi koliko će ovog meseca ostati robe sa isteklim rokom trajanja - kaže A.B.

Kako kaže, u praksi ovo izgleda tako što interna kontrola po završetku procesa provere, sastavlja se izveštaj, svota do koje se dođe se podeli na broj radnika i onda sledi naplata.

- Ucenjuju nas. Ako nećemo da potpišemo administrativnu zabranu za ovo plaćanje prete nam otkazom. Nas 90 odsto nije u startu htelo da pristane na to - priča nam.

Kako navodi, od kada je ova praksa uvedena na proleće ove godine, do sada je nekoliko ljudi dalo otkaz, a više njih je dobilo otkaz zbog odbijanja da potpišu administrativnu zabranu.

- U jednoj prodavnici sedam radnika je u istom danu dalo otkaz. Bilo je i onih koji su potpisali administrativnu zabranu pa su ipak dobili otkaz. Među njima je bila i samohrana majka dvoje dece - navodi.

Dodaje da je, prema njegovom saznanju, pet od ovih sedam ljudi podnelo tužbe protiv ovo poznatog trgovinskog lanca.

- Onda su nam rekli da moramo da im pronađemo najbolje radnje, najbolja mesta. Na taj način su pokušali da "ispeglaju" da bi ljud odustali od tužbi - navodi.

Kako kaže, kada je ova praksa počela pre nekoliko meseci, radnicima je naplaćivana samo roba kojoj je istekao rok trajanja a koju  je interna inspekcija zatekla u radnji, što je u skladu sa obaveštenjem koje su dobili. Vremenom je počela da se naplaćuje i roba koja je uredno sklonjena sa rafova i koja se nalazi van prodaje u magacinu.

- Naša kompanija nema sistem za istekle rokove. Ne mogu da se krive radnice jer ih nema dovoljno u smeni. To je veliki posao i morala bi svaki dan da se pretrese cela radnja da se proveri šta je isteklo. To je prosto nemoguće sa ovako malim brojem ljudi. Osamdeset posto prodavnica funkcioniše sa po dva čoveka u smeni - sa poslovođom i kasirom.

Telegraf Biznis je imao uvid u evidenciju o tome koliko je procentualno oduzeto od plate radnicima kojima je izvšena naplata. U ovom slučaju, radnicima je u proseku plata bila umanjena za minimum 10 odsto.

- Ljudima je od plate oduzimano od dve ili tri hiljade do čak dvadeset hiljada dinara. Ukupna suma, kolika god da je, podeli se na sve zaposlene i skida se putem administrativne zabrane na nekoliko rata. Osim ovoga, kada ljudi daju otkaz iz revolta i odu, odbije im se 20 odsto od poslednje plate - navodi A.B.

Na kraju, kaže da misli da ovo nije pravi način niti pravo rešenje.

- Ljudi, sada mogu da kažem, masovno ostaju bez posla. Ovome treba da se stane na put. Nije u redu da se ovo dešava. - zaključuje A.B. za Telegraf Biznis.

(Telegraf Biznis)