Nema odmora za 42 miliona radnika EU: Gde u Evropi je to najteže priušititi? Pauza preti da postane luksuz

Petnaest procenata zaposlenih u Evropskoj uniji, što je oko 42 miliona pojedinaca - ne mogu da priušte sebi jednu nedelju odmora daleko od kuće.

Teme za vas

Problem ove vrste siromaštva zabeležen je u 2023. godine.

U svakoj od 4 velike ekonomije tzv Big four , kojima pripadaju Nemačka, Francuska, Španija i Italija, više od 5 miliona radnika nisu bili u mogućnosti da priušte nedelju dana odmora, prema podacima Eurostata, koje  je objavila Evropska konfederacija sindikata (ETUC).

"Odmor sa porodicom ili prijteljima bitan je za naše fizičko i mentalno zdravlje, ujedno je osnova evorpskog društvenog ugovora", navode iz ETUC, kritikućujući situaciju.

Radnici sve manje odlaze na odmor

Siromaštvo među radnicima tokom praznika je u porastu širom EU, što je treća godišnja stopa povećanja zaredom.

U 2022. godini radilo se o 40,5 miliona zaposlenih. Godinu dana kasnije, taj broj je porastao za milion.

"Ovi podaci su pokazatelj neujednačene ekonomije, u kojoj su radnici prinuđeni da se odreknu odmora zbog rastućih troškova smeštaja, transporta i hrane, u kombinaciji sa smanjenom kupovnom moći", navode iz ETUC.

Razlika između istoka i zapada

Podaci takođe otkrivaju velike razlike u priuštivosti u Evropskoj uniji, pogotovo izmešu istočne i južne Evrope, s jedne, i zapdna i severne Evrope, s druge strane.

Rumunija je na vrhu liste sa 32 procenta zaposlenih koji nisu u mogućnosti da priušte sedam dana odmora. Blizu je i Mađarska sa 26 procenata, Bugarska sa 24%, Portugal, Kipar sa 23% i Slovačka sa 22%.

Zemlje severa - Finska, Švedska, Danska - sa Holandijom, Luksemburgom i Slovenijom, prijavljuju najniže nivoe neodlazaka na odmor, sa 5-7 procenata od ukupnog broja zaposlenih.

Češka, Austrija i Belgija prijavljuju ispod 10 odsto. Uprkos ekonomskoj snazi, najveće ekonomije EU prijavljuju zabrinjavajuće nivoe te vrste siromaštva: u Španiji je to 18 odsto, u Italiji 17%, u Francuskoj 12, a u Nemaačkoj 11 odsto, poslednje dve ispod proseka, ali opet iznad 10 %.

Velika četvorka

Više od 5 miliona radnika u svakoj od zemalja ne može da priušti odmor. Apsolutni brojevi govore više od procenata, navodi Juronjuz. U navedenoj 2023. godini, na koju se istraživanje odnosi, u Italiji je bilo 6,2 miliona ljudi koji nisu letovali, u Nemačkoj, 5,8 miliona, u Španiji 5,6, a u Fraancuskoj 5,1 milion zaposlenih.

Više od 3,5 miliona zaposlenih u Rumuniji i Poljskoj takođe nije moglo da priušti odlazak na odmor, kao ni više od 1,5 miliona radnika u Mađarskoj i Portugalu.

U Austriji i Holandiji, to je bilo više od 550.000 zaposlenih.

"Nakon što su naporno radili cele godine, to bi trebalo da bude najmanje što zaposlene osobe mogu sebi da priušte. To ne bi trebalo da se pretvori u pitanje luksuza za nekolicinu", poručuju iz ETUC.

"Međutim, ove brojke pokazuju da Evropa ima vanrednu situaciju sa kvalitetnim radnim mestima i da naš društveni ugovor nastavlja da se raspada kao rezultat rastuće ekonomske nejednakosti", dodaju.

To takođe ukazuje da u nekim zemljama ova veza nije jaka ili ne prati opšti trend toliko blisko.

Na primer, Irska je sa najvišom godišnjom neto zaradom u EU za 2023. godinu sa 43.897 evra ipak imala visoku stopu neodlazaka na odmor. Suprotno tome, u Slovenija ima nisku stopu neodlazaka na odmor, a prihodi su slični zemljama čije se stanovništvo bori da sebi priušti pauzu.

Jaka veza između zaposlenih i opšte populacije

Između zaposlenih uzrasta 15-64 godine i opšte populacije, starije od 16 godina, Juronjuz nalazi veliku sličnost: što je viša stopa zaposlenih koji ne mogu da priušte odmor, viša je i stopa opšte populacije u istim okolnostima.

U 2023. godini, u opštoj populaciji, udeo ljudi koji nisu mogli da priušte jednu nedelju odmora kretao se od 11 odsto u Luksemburgu do 60 odsto građana u Rumuniji, dok je prosek u EU bio 29 odsto.  To nagoveštava da je stopa skoro dvostruko viša nego među zaposlenima.

Eksperti su ocenili da su razlike među zemljama usko povezane sa njihovim ekonomijama. Raspoloživi prihod je veoma važan, jer od njega direktno zavisi koliko ljudi mogu da izdvoje za odmor — naročito kad se posmatraju podaci za celokupno stanovništvo.

ETUC poziva nacionalne vlade da u potpunosti primene Direktivu o minimalnoj plati i apeluje na Evropsku komisiju da obezbedi da Paket o kvalitetnim radnim mestima, koji se očekuje ove godine, uključi zakonodavstvo za ponovno uspostavljanje ravnoteže u ekonomiji — tako da poštovanje kolektivnog pregovaranja bude uslov za pristup javnim ugovorima.

(Telegraf Biznis/Euronews)