Martinović: Prioritet u zapošljavanju u Srbiji imaju domaći državljani

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Martinović izjavio je danas da prioritet u zapošljavanju u Srbiji imaju domaći državljani i istakao da se stranci zapošljavaju tek kad se iscrpe mogućnosti zapošljavanja domaćih državljana, kao i da je procenjeno da našoj zemlji trenutno nisu potrebni bilateralni sporazumi o mobilnosti radne snage sa bilo kojom stranom zemljom.

- Naš cilj jeste i zakonski okvir to i uređuje, da prioritet u zapošljavanju ima zaštita domaćih državljana, domaćih tražilaca posla. Tek kada se iscrpe sve mogućnosti da se kod nekog poslodavca zaposli domaći državljanin, tada se poseže za pokretanjem procedure za zapošljavanje stranca - rekao je Martinović za Tanjug.

Teme za vas

Dodao je da je broj stranaca koji radi u Srbiji uslovljen tražnjom poslodavaca.

- Vidimo da je u periodu kada je na Nacionalnoj službi za zapošljavanje bio veći broj domaćih državljana koji traže posao i da je broj stranaca koji ovde rade bio značajno manji. Sa povećanom privrednom aktivnošću, dešavalo se povećano zapošljavanje domaćih državljana, a kada se taj rezervoar NSZ smanjio, poslodavci su morali da posegnu za novom merom, a to je zapošljavanje stranaca - rekao je Martinović.

Na pitanje da li Srbija ima sklopljene ili dogovorene sporazume o mobilnosti radne snage sa Ganom ili bilo kojom drugom državom, Martinović je rekao:

- Imali smo inicijative od određenog broja zemalja, pre svega sa azijskog i afričkog kontinenata, ali smo mi pažljivo analizirali i sa MUP-om i sa MSP-om sve te inicijative. Analizirali smo i postojeći normativno-pravni ambijent. Donošenjem novog zakona, stvorili su se uslovi za fleksibilno zapošljavanje stranaca i mi smo u ovom trenutku procenili da nama nisu potrebni bilateralni sporazumi sa bilo kojom zemljom o mobilnosti radne snage, dakle o zapošljavanju njihovih državljana, jer to zakon omogućava - rekao je Martinović.

Kako kaže, bilateralni sporazumi ne bi mogli da donesu nikakva veća prava državljanima zemalja sa kojima se sklapaju i te zemlje ne bi mogle da dobiju nikakav monopol u odnosu na zemlje sa kojima ne postoji bilateralni sporazum.

- U ovom trenutku zaista ne postoji razlog da zaključujemo bilateralne sporazume, ali ćemo i u narednom periodu pažljivo analizirati ukupan kontekst, uključujući bezbednosni, kao i potrebe poslodavaca i tek tada možemo odlučivati o potrebi za zaključivanjem takvih sporazuma - rekao je Martinović.

Prema njegovim rečima, od 1. februara prošle godine podeljena je nadležnost u pogledu izdavanja jedinstvene boravišno-radne dozvole za strance, tako što dozvolu izdaje MUP, a NSZ vrši prethodnu procenu ispunjenosti uslova za rad stranaca.

On je dodao da fenomen zapošljavanja strane radne snage do 2019. godine nije bio toliko prepoznatljiv u našoj javnosti, imajući u vidu da se godišnje izdavalo ispod 10.000 dozvola za rad stranaca.

- Nakon toga je došlo do pojačane dinamike izdavanja dozvola, pogotovo nakon COVID-a, od 2021. godine se iz godine u godinu uvećavao broj stranaca koji dolaze, tako da smo, u 2023. godini imali 52.000 radnih dozvola. U 2024. kada je praktično taj posao preuzelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, NSZ je izdala 72.000 pozitivnih procena. To ne znači da je taj postupak okončan izdavanjem konačne, jedinstvene, boravišno-radne dozvole, imajući u vidu da MUP proverava i druge aspekte bezbednosti i taj broj izdatih dozvola u prošloj godini može biti samo manji, ne može biti veći od pozitivnih procena NSZ-a - rekao je Martinović.

Naveo je da je u ovoj godini, takođe, primetan povećan broj zahteva za izdavanje radnih dozvola za strance, tako da je do ovog momenta NSZ izdala oko 52.000 pozitivnih procena.

Prema podacima ministarstva, kaže, poslednjih godina najviše stranih državljana koji dolaze da rade u Srbiju su iz Ruske Federacije, Kine, Turske, Indije, Nepala, Bangladeša, Šri Lanke.

- Prisutan je veći broj stranih državljana iz velikog broja azijskih zemalja, imamo zaposlene strance sa afričkog kontinenta, ali i iz Evrope. Stranci se upravo zapošljavaju u onim sektorima gde postoji deficit domaće radne snage i to se poklapa i sa potrebama celog evropskog tržišta, gde nedostaju radnici određenih profila u oblasti građevinarstva, počev od, inženjera, pa preko zanatskih stručnjaka, sve do fizičke radne snage - rekao je Martinović.

Dodao je da domaće radne snage nedostaje i u oblastima ugostiteljstva, saobraćaja, kao i poljoprivrede, u vreme letnje sezone.

- U poslednje vreme, dolaskom državljana Ruske Federacije, prisutni su (strani radnici) u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, tako da se širi lepeza poslova na kojima se zapošljavaju stranci, ali to je negde komplementarno sa nedostatkom domaće radne snage - rekao je Martinović Tanjugu.

Na pitanje šta su prioriteti ministarstva u kreiranju politika mobilnosti radne snage u narednom periodu, Martinović odgovara da je Srbija u obavezi da sve propise o zapošljavanju stranaca, kao i Zakon o zapošljavanju stranaca, usaglašava sa važećim evropskim direktivama, kao i da u narednom periodu predstoji dalje usaglašavanje sa nekoliko važećih evropskih direktiva koje se odnose na ovu oblast.

- Time ćemo svoje zakonodavstvo usaglasiti sa standardima EU, ali vodeći računa i o ukupnom domaćem ambijentu, vodeći računa kako da zaštitimo domaće tržište rada. Analiziraćemo sve aspekte primene postojećeg zakona, kako bismo sve strance koji se nalaze na radu u našoj zemlji u potpunosti zaštitili, kako bismo ih u potpunosti izjednačili sa pravima i obavezama sa domaćim državljanima - zaključio je Martinović.

Ministarstvo je u utorak saopštilo da Vlada Srbije, u skladu sa stabilnim uslovima na domaćem tržištu rada, nije zaključivala bilateralne sporazume niti memorandume o mobilnosti radne snage sa drugim državama, uključujući i Ganu.

Ministarstvo je reagovalo, kako je navedeno, zbog netačnih informacija koje su se pojavile u javnosti povodom navodnog sporazuma o uvozu radne snage iz Gane, nakon zvanične posete ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića toj zemlji.

(Telegraf Biznis/Tanjug)