Voćka koja stvara MILIONE: Zasadite jednom i decenijama se sladite pravim BOGATSTVOM

Usred priče o zdravoj i uravnoteženoj ishrani, trend konzumiranja koštuničavog, orašastog i bobičastog voća postaje sve popularniji - u svetu, Evropi, pa i kod nas.

Italijani su među prvima u Evropi otkrili sve blagodeti pistaća. Još u prvom veku nove ere car Vitelije uveo je pistaće u Rim, dok rimska knjiga recepata “Apicius” iz 5. veka spominje pistaće u nekoliko jela. Dejan Jakovljević iz Selišta bavi se proizvodnjom sadnog materijala, a pre pet godina došao je na ideju da počne sa uzgojem pistača i prodajom sadnica.

Teme za vas

On navodi da u Srbiji postoje sadnice koje rastu i daju plodove bez ikakve zaštite tokom zime i bez posebnog tretmana. Trenutno poseduje 50 stabala pistaća starih četiri godine.

- Radi se o matičnim biljkama koje se strogo orezuju kako bi dale što više pupova za cepljenje. Ove godine posadio sam oko 200 sadnica koje će ostaviti za plodonošenje - kaže Jakovljević.

U Iranu se pistaći nazivaju “nasmijanim oraščićima”, a u Kini “srećni oraščići”. Ovi orašasti plodovi su pretpovijesna grickalica jer datiraju iz paleolitika. Pustaći su jedno od najstarijih jestivih cvetnica, a ljudi ih konzumiraju najmanje 9.000 godina. One su takođe jedna od dve vrste koštuničavog voća koja se spominju u Bibliji.

Prema iskustvu Dejana Jakovljevića, uzgoj pistaća u našoj klimi nije komplikovan jer su pistaći vrlo otporna biljna vrsta. Imaju smolu jakog mirisa, sličnog boru, zbog čega ih izbegavaju insekti i divlje životinje.

Kada i kako se sade pistaći

- Zaštita od crne pegavosti potrebna je u drugoj polovini leta, a navodnjavanje je poželjno, ali ne i obavezno jer vretenasti koren brzo dopire do dubljih slojeva tla gde je stalna vlaga. Sadnice se ne smrzavaju i ne treba ih štititi tokom zime kako bi se sprečila prerana vegetacija - objašnjava Jakovljević.

Sadnju je najbolje obaviti u jesen, kako bi se biljke prilagodile i tokom zime akumulirale vlagu oko korena. Početak rasta žila je krajem februara, pa je optimalno saditi sadnice do kraja januara. Sadnice počinju da plodonose nakon tri do četiri godine, ali u prvim godinama ne treba očekivati visok prinos. Potrebno je gnojenje, uklanjanje korova, oblikovanje sadnica i drugi radovi.

Ako se uzme u obzir cena ploda i prinos od oko 15 kg po stablu u desetoj godini, pistaći su profitabilna voćna vrsta. Pistaći žive vrlo dugo, a životni vek zavisi od sorte i uslova uzgoja. Najdugovječnije su iranske sorte koje mogu živeti oko 100 godina bez intenzivnih agrotehničkih mera. Kalifornijske sorte traju najkraće – oko 35 godina. Forsiranje i iscrpljivanje biljke smanjuje njen životni vek.

U kojim uslovima se uzgajaju pistaća

Rodno mesto pistača je Iran, gde se one gaje ne zato što klima savršeno odgovara, već zato što drugo voće tamo ne bi uspevalo. Pistaći su otporne na niske i visoke temperature, ali im je potrebno direktno sunce tokom leta za fotosintezu i dozrevanje plodova. Preživljavaju na temperaturama od -25 do +50°C.

Mogu se uzgajati na gotovo svakoj vrsti tla, ali je važno da tlo bude propusno i bez zadržavanja oborinske vode. Pistaći se sade na razmak od 4,5×6 ili 5×5 m. Stabla dostižu visinu oko 6 m i veličinu marelice ili šljive. Pošto muške sadnice ne daju plodove, potrebno je napraviti dobar raspored sadnje – muška sadnica oprašuje radijus od 30 m.

- Visina prinosa zavisi od starosti stabla, sorte, načina održavanja i klimatskih uslova. U Srbiji 12-godišnje sadnice daju preko 15 kg plodova, a u punoj snazi, oko 20 godina starosti, u Turskoj je to oko 25 kg po stablu - zaključuje Dejan Jakovljević.

(Telegraf Biznis/Mondo.rs.)