Detaljano objašnjenje o smanjenju kamatnih stopa: Stručnjak otkrio šta to tačno znači za građane Srbije!

Smanjenje kamatnih stopa koje je najavljeno u sklopu mera za poboljšanje životnog standarda stanovništva usmereno je na one građane koji imaju manja primanja, ispod 100.000 dinara i značiće im kao način da smanje svoje troškove, izjavio je danas finansijski konsultant Vladimir Vasić.

"Ako uzmemo kredit od milion dinara, kamata je trenutno je 10 odsto pa i više, a juče smo čuli da je predviđeno da bude 7,5 odsto kod većine banaka. To znači u rasponu od oko 60 meseci uštedu od nekih 72.000 do 75.000 dinara na pet godina. Zapravo to nije malo, to je nekih 1.200 dinara mesečno,10 evra ili možda malo više i to će ostati u budžetu ljudi koji budu uzimali takve kredite", rekao je on za Tanjug.

Teme za vas

Naveo je da je važno znati šta raditi sa novcem uzetim od banke, da li on služi isključivo za pokriće ličnih budžetskih rupa ili za neku dodatnu aktivnost kako bi se povećao standard, kao što je recimo dodatna edukacija, koja bi pomogla da se neko osposobi da prodaje određene usluge i da dopuni svoj budžet.

Tada, ističe sagovornik Tanjuga, novac radi za vas.

Odgovarajući na pitanje da li će smanjenje kamatnih stopa uticati na to da građani više uzimaju kredite, rekao je da to može da se desi.

"Sama logika bilo kog biznisa, pa i prodaje novca jeste, ako je on povoljniji, da će više ljudi tražiti taj novac. S druge strane, uklapaju se u taj racio koji maksimalno može opteretiti vašu platu tim iznosom. I to je zapravo jedan od razloga zašto se ovakve mere preduzimaju. One jesu ad hok, odnosno kratkoročne i oročene su i meni kao bankaru i ekonomisti uvek je pitanje, a šta posle", rekao je on.

Ocenio je da bi to "posle" trebalo da krene odmah od 1. septembra, i da se tačno utvrdi zbog čega se zapravo ovakve stvari dešavaju i zašto se poremetilo tržište.

"Ako znamo pravi uzrok, onda ćemo i adekvatan lek da primenimo i to mora odmah da se radi. Mi bankari govorimo da je naše bankarsko tržište bankocentrično, jer se 92 do 95 odsto svega, kad pomislimo na finansije nalazi u bankama. To je jedan slučaj, onda imamo trgovine i trgovinske lance koji su dominantni na našim prostorima, nemate male piljare, sitne, male prodajne objekte, nego imate krupne i velike. To je drugi par rukava i treći par rukava je recimo nafta i naftna industrija, da li imamo dovoljno konkurencije među njima", istakao je on.

Ocenio je da kada se sve to uzme u obzir, pravi je trenutak da se uradi duboka analiza i da se utvrde razlozi zašto je naše tržište poremećeno a ono je, prema njegovim rečima zapravo i dovelo do toga da imamo nešto više kamate, nešto više marže u trgovinskim lancima.

Govoreći o tome kako će se ova mera odraziti na kreditnu aktivnost banaka, rekao je da je kod nas vidljivo da mi volimo kredite i da se to vidi i po ceni novca, po gužvi kada treba da uzmemo kredit.

"Vidi se i po procentima kredita koje smo do sada uzimali, jer oko 52 do 53 odsto svih kredita su gotovinski, odnosno krediti koje uzimamo da bi pokrili neke troškove i budžetske rupe a retko da bi investirali u nešto. To govori da mi možda i ne znamo dobro da upravljamo novcem, jer kada posmatramo neke druge razvijene ekonomije, tamo su recimo 75 odsto svih kredita, krediti za nekretnine, a ostatak su gotovinski i potrošački krediti", naglasio je Vasić.

Dodao je da se kod nas krediti uzimaju "i šakom i kapom", a da bi morali da znamo kako da taj novac radi za nas.

"Dug je zao drug ako ne znamo da upravljamo njim", rekao je on.

(Telegraf Biznis/Tanjug)