Noćna mora za one koji "spajaju" dane odmora: Evropljani ukidaju praznike, a evo koliko ih ima u Srbiji

Neke od zemalja sa najviše takvih kombinovanih slobodnih dana, na primer Austrija (38), Danska (36) i Finska (36), ujedno imaju i jedan od najvećih BDP-a po stanovniku na svetu.

Teme za vas

Ukidanje državnih praznika je u modi. U julu je francuski premijer Fransoa Bajru predložio da se Uskršnji ponedeljak i Dan pobede u Evropi (8. maj) uklone sa spiska od 11 praznika koji se obeležavaju u toj zemlji. Usledilo je negodovanje, a politički čelnici i sa levice i sa desnice napali su taj njegov plan. Bajru je izneo da bi ukidanje praznika moglo pomoći Francuskoj da smanji pritisak na budžet.

Pritom on nije jedini koji je došao na takvu ideju. Ranije ove godine Slovačka je ukinula jedan od svojih državnih praznika u nastojanju da poboljša svoju fiskalnu poziciju. 2023. godine je Danska ukinula obeležavanje Uskršnjeg ponedeljka. Obrazloženje Kopenhagena bilo je da je potrebno stvoriti fiskalni prostor kako bi se pokrio rastući budžet za odbranu.

Tom se trendu s druge strane Atlantika pridružio i američki predsednik Donald Tramp. On je 19. juna na svojoj društvenoj mreži napisao da "previše neradnih praznika u Americi" košta "milijarde dolara". Mnogi su to protumačili kao političku izjavu, jer je Tramp to objavio baš na Dan ukidanja ropstva (Juneteenth), koji je Bajdenova administracija 2021. proglasila državnim praznikom.

Produktivnost zavisi od više faktora

"Dokazi koji idu u prilog toj tezi su ograničeni", kaže za Dojče Vele Čarls Korns, viši ekonomista u britanskoj konsultantskoj kući Cebr.

"Produktivnost manje zavisi od broja državnih praznika, a više od faktora kao što su efikasnost rada, kapitalna ulaganja, veština radne snage i tehnologija."

Naučne studije sugerišu da se smanjenjem broja praznika mogu postići samo vrlo mala povećanja BDP-a. Studija Lukasa Rosa i Rodriga Andresa Vagnera iz 2021. pokazala je da državni praznici zapravo mogu povećati tražnju za nekim potkategorijama BDP-a, ali i da dolazi samo do malog povećanja BDP-a kada praznici padaju za vikend i ne budu zamenjeni sledećim radnim danom.

Međutim, studije MMF-a i nemačkog Bundesbanka otkrile su da bi svako povećanje BDP-a bilo proporcionalno znatno manje od povećanja ukupnog broja radnih dana. U teoriji, slobodan dan za radnika znači da je njegova produktivnost za taj dan - nula. Uz to, produktivnost je uglavnom smanjena i u danima oko državnih praznika, jer mnogi ljudi uzimaju slobodne dane pre ili posle praznika kako bi produžili svoje slobodno vreme.

Iako smanjivanje broja državnih praznika može dovesti do povećanja poreskih prihoda za vladu, postoje i kontraargumenti po kojima slobodni dani dugoročno povećavaju osećaj zadovoljstva kod radnika, što onda utiče i na njihovu produktivnost.

Ukidanje praznika ne znači duži rad

"Postoje dokazi koji ukazuju na to da su s manjim brojem dana za odmor i manjim brojem praznika radnici u većem riziku od 'sagoravanja', a to onda vodi ka ukupnom smanjenju osećaja zadovoljstva kod radnika", kaže za DW Adevale Maje, analitičar u vašingtonskom Institutu za ekonomsku politiku.

Debata o državnim praznicima deo je šire rasprave o radnom vremenu uopšte. Nemačka, Velika Britanija i Holandija neke su od zemalja koje se bore sa sporim privrednim rastom pokušavajući da preokrenu trend smanjenja broja radnih sati.

Međutim, ukidanje državnih praznika nešto je sasvim drugo od podsticanja dužeg rada, na primer u Nemačkoj, koja nastoji da podstakne one koji sada rade skraćeno radno vreme da rade duže. Takve mere obično izazivaju znatno manje reakcija nego ideja o potpunom ukidanju nekih praznika.

Kada se saberu državni praznici i zakonski plaćeni dani odmora, većina zemalja članica OECD-a ima između 30 i 36 plaćenih slobodnih dana za radnike godišnje, pokazala je jedna studija iz 2020. godine. Neke od zemalja sa najviše takvih kombinovanih slobodnih dana, na primer Austrija (38), Danska (36) i Finska (36), ujedno imaju i jedan od najvećih BDP-a po stanovniku na svetu.

Sjedinjene Američke Države jedina su zemlja OECD-a koja nema zakonski regulisan odmor. Tamo postoji 11 državnih praznika, ali mnoge kompanije, posebno u maloprodaji, turizmu i transportu, rade i tokom tih praznika, jer radnicima nisu garantovani plaćeni slobodni dani. Adevale Maje ističe da sve ostale države OECD-a zaposlenima osiguravaju zakonske dane odmora bez štete za ukupnu privredu tih zemalja.

"Te su se ekonomije dobro snašle, a istovremeno su radnicima omogućile pravo na odmor", kaže Maje i ocenjuje da je to jedan od glavnih argumenata protiv hipoteze predsednika Trampa da SAD ima previše "neradnih praznika".

"Više rada nikada nije bio problem u Sjedinjenim Državama, ali problem jeste stvoriti privredu u kojoj svi radnici i njihove porodice mogu osećati podršku, sigurnost i mogućnost napretka", zaključuje analitičar vašingtonskog Instituta za ekonomsku politiku.

Čarls Korns iz britanske konsultantske kuće Cebr ističe kako je možda tačno da bi nametanje obaveze kompanijama u SAD-u da ne rade na državni praznik moglo imati negativan ekonomski učinak.

"Ugostiteljstvo i maloprodaja često baš tih dana beleže porast aktivnosti, a to pruža preko potrebnu podršku tradicionalnim trgovcima na malo, jer se oni suočavaju sa stalnim pritiskom rasta internet trgovine.

Korns takođe naglašava da produktivnost radnika zavisi i od drugih faktora, a ne samo od broja odrađenih sati.

"Na primer, kad bi Nemci radili manje sati, ali za to kraće vreme održali isti nivo proizvodnje, to ne bi štetilo privredi. Moglo bi, zapravo, biti društveno i ekonomski korisno ako bi ljudi imali više slobodnog vremena", zaključuje Čarls Korns.

Kakva je praksa u Srbiji?

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, obavezno je neradno ukupno 11 dana godišnje za državne i glavne verske praznike.

To su: Nova godina – 1. i 2. januar (2 dana), Božić (pravoslavni) – 7. januar (1 dan), Sretenje, tj. Dan državnosti Srbije 15. i 16. februar (2 dana), Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (3 dana), Praznik rada 1. i 2. maj (2 dana), Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar (1 dan).

Pripadnicima drugih veroispovesti Zakon takođe garantuje neradne dane tokom praznika. Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica imaju pravo da ne rade na dane Božića i Uskršnjih praznika po svom kalendaru. Pripadnici islamske zajednice imaju pravo da ne rade na prvi dan Ramazanskog i prvi dan Kurbanskog bajrama. Pripadnici jevrejske zajednice imaju pravo da ne rade na prvi dan Jom Kipura.

(Telegraf Biznis/Express.24sata.hr)