ŠOKANTNO - Ovako su rupe u zakonu i rat u Ukrajini stvorili nove kompanije vredne milijarde evra!
Sve je počelo nakon famoznog govora Džej Di Vensa, kada su investitori, suočeni sa geopolitičkim potresima i krizama, počeli da preusmeravaju kapital u potpuno drugačije sektore od onih u koje su do juče ulagali milijarde.
Teme za vas
Bora i Dragan posadili 100 hiljada sadnica paprike: Jedan plod i do 300 grama - "To je naše crveno zlato!"
Ursula brutalno IZVREĐALA Rusiju: Kakve su ovo REČI?!
Dok su nekada evropski finteh, e-trgovina i aplikacije dobijali najveći deo pažnje globalnih fondova rizičnog kapitala, danas su brojke sasvim drugačije. Prema podacima PitčBuka, treći kvartal 2024. doneo je najmanje ulaganja u evropske startape još od 2020. godine, uz pad od gotovo 40 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije. Ukupne investicije smanjile su se sa više od 61 milijarde evra u 2023. na 56,7 milijardi evra u 2024, a broj transakcija je opao za 16 procenata.
Sve se promenilo početkom 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu potpuno preokrenula tokove kapitala. Dok je klasičan startap ekosistem posustajao, odbrambeni tehnološki startapi su eksplodirali. Analize Mekinsi i Kompanije pokazuju da su u 2024. godini privukli pet puta više kapitala nego 2022. godine. Istraživanja Diloruma otkrivaju da su samo u toj godini kompanije iz sektora bezbednosti, odbrane i otpornosti prikupile rekordnih 5,2 milijarde dolara, što je 24 odsto više nego prethodne godine, a čak pet puta više nego 2019. godine. Udeo ovog sektora u ukupnim investicijama rizičnog kapitala popeo se na 10 odsto, čime je odbrambena tehnologija postala jedan od ključnih stubova evropske startap scene.
U prvoj polovini 2025. rast se nastavio. Investicije u odbrambenu tehnologiju skočile su za 26 odsto u odnosu na isti period 2024, dostigavši gotovo milijardu evra, dok je broj transakcija porastao za više od pola. Najveći primer ove nove realnosti je nemački startap Helsing, koji je u junu 2025. prikupio 600 miliona evra u Seriji C, predvođenoj fondom Prima Materia, i time dostigao vrednost od 12 milijardi evra. Samo godinu dana ranije, ista kompanija bila je procenjena na nešto manje od pet milijardi.
Trend jasno govori da Evropa više ne traži svoje „jednoroge“ u svetu mobilnih aplikacija ili onlajn trgovine, već u sektorima poput dronova, sajber bezbednosti, satelitske komunikacije i softverskih rešenja za vojnu upotrebu. U tom procesu ključnu ulogu imaju i veterani sa terena – bivši vojnici koji kao osnivači, savetnici ili investitori unose autentična iskustva i praktična znanja testirana u ratnim uslovima. Njihova uključenost daje verodostojnost i ubrzava razvoj tehnologija koje su istovremeno inovativne i primenjive.
Sve ovo pokazuje kako globalne krize ne samo da menjaju političke i društvene tokove, već i radikalno preoblikuju svet kapitala. Ono što je donedavno bilo marginalno, sada je postalo glavni prioritet: iz rata u Ukrajini i rupa u zakonskim okvirima rođen je novi talas evropskih kompanija, vrednih milijarde evra, koje danas pišu sasvim novo poglavlje istorije startapa na Starom kontinentu.
(Telegraf Biznis)