Četiri godine rata u Ukrajini: Bilans sukoba koji je promenio ekonomsku sliku sveta

Danas, 24. februara 2026. godine, navršavaju se četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu. Ono što je započelo kao "regionalni sukob", preraslo je u globalni ekonomski zemljotres koji je iz korena promenio način na koji svet trguje, troši i ulaže.

Kraj ruskim energentima

Najveći šok pretrpela je Evropa, koja je pre 2022. godine oko 45 odsto svojih potreba za gasom podmirivala iz ruskih izvora. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), udeo ruskog gasa u uvozu EU pao je na istorijski minimum.

Teme za vas

Evropa je ovaj jaz premostila masovnim uvozom tečnog prirodnog gasa, ali po cenu trajno viših troškova. Kako navodi Evropska komisija kroz program REPowerEU, rat je delovao kao bolni katalizator zelene tranzicije, ubrzavajući investicije u obnovljive izvore energije više nego bilo koji ekološki sporazum ranije.

Prema podacima Eurostata, Rusija je pre 2022. godine obezbeđivala više od četvrtine uvoza sirove nafte u EU. Rat u Ukrajiji je pokreno radikalan preokret koji je započeo u martu 2022. godine odlukom SAD i Velike Britanije o potpunoj zabrani uvoza ruskih energenata.

Foto: Shutterstock

Evropska komisija navodi da je najznačajniji udarac nastupio 5. decembra 2022. godine, kada je stupio na snagu embargo EU na rusku sirovu naftu koja se transportuje morskim putem. Istovremeno je, kako potvrđuju zvanična dokumenta G7 koalicije, uvedena gornja granica cene (price cap) od 60 dolara po barelu kako bi se ograničili prihodi Kremlja bez izazivanja globalnog šoka na tržištu.

Finalna faza ove transformacije dogodila se 5. februara 2023. godine, kada je, prema uredbama Saveta EU, zabranjen i uvoz svih naftnih derivata, poput dizela. Danas, Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svojim analizama ističe da su ove mere trajno preoblikovale globalne tokove, primoravši Rusiju da se okrene azijskom tržištu, dok je Evropa uvoz iz SAD i Norveške podigla na istorijske maksimume.

Vlada Velike Britanije saopštila je danas da je uvela svoj, do sada najobimniji, paket sankcija protiv Rusije koji je prvenstveno usmeren na prihode Moskve od energenata i logističke mreže koje omogućavaju nastavak ratnih dejstava.

Sankcije NIS-u

Nakon meseci pregovora i produživanja specijalne operativne licence, Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, uvelo je sankcije Naftnoj industriji Srbije u oktobru 2025. godine, zbog ruskog većinskog vlasništva u toj kompaniji.

Upravo zbog vlasničke strukture NIS-a, kompanije je ranije prošle godine dospela na listu SDN (Specially Designated Nationals) koja prati individue i entitete koji "imaju benefite" od neprijatelja SAD, u ovom slučaju Rusije.

Foto: Shutterstock

Prateći razvoj situacije, Republika Srbija ali i NIS su obezbedili dovoljno rezervi energenata te nestašica kao ni značajnog poskupljenja goriva nije bilo.

Trenutno je na snazi nova operativna licenca koju je OFAC izdao NIS-u kao i ona izdata JANAF-u koja omogućava potpuno nesmetano izvršavanje Ugovora o transportu sirove nafte sa kompanijom NIS. Obe licence traju do 20. marta.

Hrana kao oružje i globalna kriza troškova života

Ukrajina i Rusija su pre rata zajedno obezbeđivale skoro 30% svetskog izvoza pšenice i 80% suncokretovog ulja. Prema izveštajima FAO (Organizacije UN za hranu i poljoprivredu), ruska blokada crnomorskih luka u 2022. godini trenutno je podigla indeks cena hrane na istorijski maksimum.

Čak i nakon uspostavljanja koridora, uništena infrastruktura i minirana polja u Ukrajini doveli su do toga da globalni lanci snabdevanja hranom postanu ranjivi, što je, kako navodi Svetska banka, gurnulo milione ljudi u zonu prehrambene nesigurnosti, posebno u Africi i na Bliskom istoku.

Kraj ere "jeftinog novca"

Jedna od najznačajnijih makroekonomskih promena je odgovor centralnih banaka. Kako bi obuzdale skok cena, Američke savezne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB) podigle su kamatne stope na nivoe koji nisu viđeni decenijama.

Foto: Shutterstock

- Era besplatnih kredita, koja je trajala od 2008. godine, definitivno je završena - ocenjuje Financial Times u svojim analizama. To je dovelo do poskupljenja zaduživanja, smanjujući budžetski prostor za socijalna davanja širom sveta.

Fragmentacija i "Friend-shoring"

Decenije globalizacije ustupile su mesto procesu fragmentacije. Rusija je danas najviše sankcionisana država na svetu sa preko 20.000 kaznenih mera, prema podacima platforme Castellum.AI.

Svet se podelio na blokove. Prema izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), strategija "friend-shoring" (selidba proizvodnje u partnerske i prijateljske zemlje) smanjila je globalnu efikasnost zarad bezbednosti. Trgovina više nije samo pitanje cene, već nacionalne sigurnosti.

Procvat vojne industrije i tehnološki skok

Dok su civilni sektori trpeli, namenska industrija zabeležila je nezapamćen procvat. Prema podacima Stockholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), globalna vojna potrošnja dostigla je realne rekorde u 2025. i 2026. godini.

Rat je postao laboratorija za nove tehnologije. Veštačka inteligencija i autonomni sistemi koji se danas testiraju na frontu redefinišu budućnost tehnološke industrije.

Dok se procenjuje da će obnova Ukrajine koštati više od 500 milijardi dolara, prema poslednjoj zajedničkoj proceni Svetske banke, ruska ekonomija se trajno preusmerila ka Kini i Indiji.

(Telegraf Biznis)