"Ovako dalje ne ide": Cene smeštaja u domovima za stare rastu i do 70 odsto, hrvatski penzioneri u strahu

Od poslednjeg talasa poskupljenja domova za stare do novog, koji je već u toku, nije prošlo mnogo vremena. Cene smeštaja kontinuirano rastu od 2022. godine, a prošle godine poskupljenja su zahvatila gotovo sve ustanove u zemlji. Grad Zagreb je, uprkos inflaciji i višestrukim povećanjima plata zaposlenih u domovima, ostao na cenovniku iz 2019. godine, dok su u drugim županijama cene rasle i po više desetina procenata.

Ove brojke izazivaju opravdani strah kod korisnika i njihovih porodica. Drastičan rast cena, u kombinaciji sa penzijama koje ne prate inflaciju, ozbiljno ugrožava ionako nizak standard starijih građana. Oni koji planiraju ulazak u dom strahuju da to više neće moći da priušte, dok postojeći korisnici brinu o budućnosti svojih mesečnih troškova.

Teme za vas

Najveći skok zabeležen je u Domu prenzionera Petrinja, gde cene od 1. oktobra rastu za 60 odsto, a do sredine sledeće godine biće povećane čak 70 odsto. Dvokrevetna soba za pokretnu osobu danas košta 282 evra, a od januara će cena iznositi 500 evra.

Sličan rast važi za sve kategorije smeštaja: korisnici drugog stupnja plaćaće 603 evra, dok će u stacionaru cena biti 650 evra, sa dodatnim povećanjem od 10 odsto u drugoj polovini 2025. godine.

Direktor doma, Damir Borić, objašnjava da visoke cene nisu rezultat pohlepe, već nužnosti.

- Dobavljači stalno zovu, prete prisilnom naplatom duga i obustavom isporuke. Dužni smo na sve strane. Ovako dalje ne ide. Plate su se u tri godine povećale pet puta, a od januara ćemo izdvajati 180.000 evra mesečno, dok smo ranije izdvajali 70.000 evra. Drugog izlaza osim poskupljenja nema - ističe Borić.

U domaćinstvima sa prosečnom penzijom od 580 evra, povećanje predstavlja ozbiljan teret. Zbog toga se razgovara sa porodicama, a Centar za socijalni rad pomaže onima koji ne mogu sami da pokriju troškove. Sisačko-moslavačka županija je predvidela sufinansiranje za oko 20 korisnika, dok za narednu godinu planira dodatnih 2,5 miliona evra pomoći.

Slična situacija je i u Sisku, dok u Varaždinu direktor Alen Runac kaže da bi cene u domovima trebale da budu tržišne, a država treba da odredi limite za sufinanciranje.

- Trenutno su svi korisnici u istom košu, što nije pravedno. Da bismo zadržali nivo usluge, morali bismo povećati cene za 40 odsto, i to bez ulaganja u popravke - kaže.

Dom u Vukovaru takođe planira poskupljenje. Pokretna osoba trenutno plaća 500 evra, a nepokretna 620 evra. Direktorka Željka Rajković priznaje da je i ova cena daleko od realne, te da dom pribegava štednji: svetla gore naizmenično, a vodokotlići puštaju polovinu uobičajene količine vode.

Pregovori oko poskupljenja vode se i u Domu Kantrida, najvećem županijskom domu. Direktorka Melita Raukar ističe da bi cene trebalo da prate inflaciju, a poslednje veće poskupljenje bilo je 2023. godine, uz manje korekcije u narednim godinama. Porast troškova energije i hrane, kao i povećanje plata u javnom sektoru, dodatno opterećuju budžete domova.

Zaključak je jasan: cene smeštaja u domovima za stare u Hrvatskoj rastu brže nego penzije, a održavanje kvaliteta usluge nije moguće bez prilagođavanja. Za mnoge starije građane pitanje da li će moći da ostanu u domovima postaje pitanje finansijske realnosti, dok lokalne samouprave i centri za socijalni rad pokušavaju da ublaže udar kroz sufinansiranje.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)