ANALIZA - Planeta na ivici: Ratovi, tarife i dugovi guraju svet ka ekonomskoj oluji - evo šta čeka Srbiju!

Globalna ekonomija ulazi u jesen 2025. sa teretom kriza koje istovremeno pritiskaju rast, cene i javne finansije. Rat u Ukrajini i dalje je ključni faktor nestabilnosti – razaranja infrastrukture i ogromni fiskalni izdaci guraju Kijev u zavisnost od međunarodne pomoći, dok evropske zemlje trpe posledice visokih energetskih troškova i dodatnih vojnih izdataka. Evropska banka za obnovu i razvoj u najnovijim prognozama procenjuje da će ukrajinska privreda sledeće godine rasti tek oko dva do tri odsto, uz upozorenje da je rizik od novog pada i dalje visok, smatraju svetski stručnjaci.

Teme za vas

Na drugom kraju sveta, sukobi na Bliskom istoku dodatno podižu cenu globalne nesigurnosti. Izrael beleži dvocifrene milijarde dolara troškova rata, turizam i investicije su u padu, a regionalna trgovina trpi zbog povećanih premija rizika i skupljeg osiguranja. Svaka nova eskalacija odmah se preliva na svetska tržišta energenata i finansija, šaljući investitore u „sigurna utočišta“ i podižući troškove zaduživanja širom sveta.

Sjedinjene Američke Države unose dodatnu neizvesnost. Nove trgovinske tarife i protekcionističke mere koje promoviše Donald Tramp već sada izazivaju uzbunu među ekonomistima. Analize uglednih američkih instituta pokazuju da bi široko uvođenje tarifa moglo da smanji dugoročni BDP i realne prihode domaćinstava, dok bi u kratkom roku izazvalo rast cena uvozne robe i poremećaje u lancima snabdevanja. Trampova trgovinska politika postaje globalni rizik jer podstiče fragmentaciju svetske trgovine i slabi poverenje investitora.

Evropa pokušava da održi krhku stabilnost. Inflacija je u padu, ali osnovni cenovni pritisci i dalje su prisutni, a Evropska centralna banka balansira između suzbijanja inflacije i podrške rastu. Prognoze za narednu godinu predviđaju umereni oporavak od oko jedan do jedan i po odsto, ali energetska neizvesnost, obnova Ukrajine i rast vojnih izdataka prete da podignu javne dugove i zakoče investicije.

Stručnjaci ukazuju na tri moguća scenarija. Najverovatniji je spor i neujednačen rast sa postupnim spuštanjem inflacije, ali uz stagnaciju realnih plata. Pesimistički scenario podrazumeva širenje sukoba i trgovinske ratove koji bi gurnuli najosetljivije ekonomije u recesiju, dok bi optimistička varijanta zahtevala političke dogovore, prekid ratova i stabilizaciju trgovinskih pravila – put koji trenutno izgleda daleko.

Kombinacija ratova, trgovinskih barijera i energetskih rizika čini da čak i najveće ekonomije hodaju po tankoj liniji. Ako sukobi potraju i protekcionizam ojača, svet bi mogao da uđe u period sporijeg rasta, rastućih dugova i pada životnog standarda, upozoravaju analitičari. Diplomatska rešenja i koordinisane ekonomske mere ostaju jedini način da globalna privreda izbegne najgori scenario i sačuva makar privid stabilnosti.

U takvom okruženju ni Srbija nije izolovano ostrvo. Kao mala, ali otvorena ekonomija, snažno vezana za evropsko tržište i investicije, Srbija trpi posledice rasta cena energenata i inflatornih pritisaka koji dolaze spolja. Izvoz u EU, posebno u nemačku auto-industriju, usporava se, dok jačanje dolara i nestabilnost na tržištima kapitala otežavaju planiranje javnih finansija. Stručnjaci upozoravaju da će odluke Evropske centralne banke i američkog FED-a direktno uticati na troškove zaduživanja Srbije i brzinu priliva stranih investicija.

Ipak, ekonomski analitičari vide i šansu za Srbiju – ukoliko uspe da iskoristi geostrateški položaj i privuče nove investicije u energetiku, logistiku i IT sektor, posebno dok kompanije traže sigurnije lance snabdevanja van zona sukoba. Ali bez reformi i ubrzanja evropskih integracija, rizik od propuštanja ovih prilika ostaje visok.

Kako upozorava jedan beogradski ekonomista: „Globalna oluja ne bira mete. Srbija mora da gradi sopstvene bedeme – ili će talas doći brže nego što mislimo.“

(Telegraf biznis)