Istraživanje Telegrafa! Ko sve u svetu kupuje RUSKU NAFTU: Tanker "u senci", 80 milijardi dolara, uloga Srbije

Iako je ruska energija pod sankcijama Zapada, tokovi nafte i gasa iz Moskve nikada nisu potpuno stali. Naprotiv, deo sveta i dalje zavisi od tih resursa, dok Rusija vešto preusmerava tokove ka Aziji, Bliskom istoku i delom Balkanu. U igri su ogromne cifre, složeni logistički lanci i višeslojne finansijske šeme.

Teme za vas

Azijski giganti i ogromne sume

Najveći kupci ruskih energenata su Kina i Indija. Prema dostupnim podacima, Peking je u 2024. potrošio više od 80 milijardi dolara na rusku naftu i gas. Indija, koja se pre sankcija gotovo uopšte nije oslanjala na Moskvu, danas je postala drugi najveći kupac sa potrošnjom od oko 45 milijardi dolara godišnje. Indijske rafinerije kupuju sirovu naftu po popustu i potom je reeksportuju kao prerađene derivate, čime dodatno zarađuju.

Distributivni kanali – od cevovoda do tankera

Nafta iz Rusije ka Kini dominantno ide preko cevovoda Istočni Sibir–Tihi okean (ESPO) i kroz terminale na Pacifiku. Indija, pak, dobija naftu tankerima preko Baltičkog i Crnog mora, često preko posredničkih kompanija i flote tankera koja plovi pod zastavama egzotičnih država.

Tanker “u senci” postao je ključni mehanizam distribucije – brodovi gase transpondere, pretovaruje se na otvorenom moru, a dokumentacija se prepisuje kako bi se sakrilo poreklo. Upravo ta mreža omogućava da ruska nafta i dalje stigne do tržišta EU posredno, iako je formalno zabranjena.

Cene – popusti koji donose profit

Rusija prodaje naftu sa popustom od 10 do 20 dolara po barelu u odnosu na Brent. Za zemlje poput Indije to znači uštedu od nekoliko milijardi godišnje. Istovremeno, Moskva održava stabilne prihode jer količine koje izvozi ostaju visoke, pa i uz popust ostvaruje značajan devizni priliv.

Procene pokazuju da je Rusija u 2024. od izvoza nafte i gasa uprihodila više od 180 milijardi dolara, što je i dalje jedan od stubova njenog budžeta.

Gde je Srbija u celoj priči

Srbija je i dalje među onima koji koriste rusku naftu i gas, ali u znatno manjim obimima. Naftna industrija Srbije (NIS) uvozi deo sirove nafte iz Rusije preko luke Omišalj na Krku, a gas dolazi Turskim tokom. Precizne cifre se kreću oko dve do tri milijarde kubnih metara gasa godišnje i nekoliko miliona barela nafte. Plaćanje ide kroz kombinaciju fiksnih ugovora i tržišnih cena, a u javnosti se često ističe da je gas za Srbiju i dalje nešto povoljniji u odnosu na evropski prosek.

Globalna zavisnost i paradoksi

I dok EU formalno nastavlja politiku energetskog razdvajanja od Moskve, realnost je da deo evropskih država i dalje indirektno dobija ruske derivate kroz treće zemlje. Ruska nafta, samo pod drugim etiketama, i dalje završava na evropskim pumpama.

Za Rusiju to znači da, uprkos sankcijama, ona ostaje jedan od ključnih svetskih snabdevača energentima, a za kupce – pre svega azijske sile – ogroman izvor uštede i profitabilne trgovine.

Ruska nafta je, čini se, samo promenila pravac, ali ne i značaj. U trenutku kada globalna ekonomija ulazi u novu energetsku trku, Moskva i dalje drži jedan od najjačih aduta.

(Telegraf Biznis)