Fiskalni savet poslao UPOZORENJE: "Srbija više ne sme da okleva"

Srbija više ne sme da okleva s klimatskom i energetskom tranzicijom jer će u protivnom pristup najvažnijem izvoznom tržištu biti ugrožen, pokazuje danas objavljeni izveštaj Fiskalnog saveta "Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: Hoće li CBAM biti okidač promena?".

Fiskalni savet podseća da od 2026. stupa na snagu važna novina u sprovođenju klimatske regulative EU koja će imati uticaj na njene ekonomske odnose sa Srbijom.

Teme za vas

- (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM). Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija, za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama CO2 tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika - navodi Fiskalni savet.

To telo poručuje da bi javne finansije trebalo da postanu okosnica klimatske i energetske tranzicije Srbije u narednim godinama.

- Protekle dve decenije zemlje EU intenzivno su sprovodile mere koje su rezultirale znatnim smanjenjem emisija gasova s efektom staklene bašte, kao i pratećih zagađujućih materija. Srbija, međutim, na ovom polju nije napravila iskorak, iako se na to obavezala Pariskim sporazumom. Štaviše, gotovo je izvesno da se cilj smanjenja emisija iz Sporazuma neće ispuniti u predviđenom roku, do 2030. godine - naveo je Fiskalni savet.

Problem dodatno zaoštrava činjenica, kako je navedeno, da će EU od 2026. proširiti svoje klimatske politike i na uvoz pojedinih proizvoda, naplaćujući na njih svojevrsnu taksu za emitovani ugljenik, što će direktno pogoditi izvoz Srbije.

Fiskalni savet poručuje da je na strani javnih prihoda potrebno uvesti naplatu emisija CO2, čime bi se privreda podstakla da ubrza ulaganja u modernije i čistije tehnologije i efikasnije korišćenje energije.

- Uvođenje ove naknade ima i praktičnu korist - EU ne bi prilikom uvoza naplaćivala ono što je već obračunato u Srbiji (a taj novac bi ostao u domaćem budžetu). Istovremeno, javni rashodi trebalo bi više da se usmere ka investicijama i podsticajima za unapređenje energetske efikasnosti, povećanje udela obnovljivih izvora u energetskom miksu zemlje i postepeno smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva - piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

Takođe dodaje da će deo izvoza Srbije biti od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu EU usled primene novih klimatskih propisa.

Svrha CBAM-a je da svi učesnici na tržištu EU plaćaju istu naknadu za emisije gasova s efektom staklene bašte, bez obzira na mesto proizvodnje. CBAM nije izolovana i ad hok mera, već logičan nastavak dugo građene klimatske politike EU.

U energetski intenzivnim industrijama unutar EU odavno je počelo fazno uvođenje naplate svake tone emitovanog CO2 (preko tzv. sistema EU ETS). Taj sistem, međutim, nije kompletan bez zaštite tržišta Unije od nelojalne konkurencije iz uvoza.

U suprotnom, proizvođači iz zemalja gde se emisije ne naplaćuju (poput Srbije) bili bi automatski cenovno konkurentniji, dok bi firme iz EU imale podsticaj da sele proizvodnju u takve zemlje (tzv. curenje ugljenika eng. carbon leakage).

Suština CBAM-a je uspostavljanje jednakih pravila igre na EU tržištu za sve: i za uvozne i za domaće proizvode plaćala bi se naknada za emisije CO2 tokom njihove proizvodnje.

Unutar EU naplata bi se obavljala kroz sistem EU ETS, a za uvozne proizvode preko CBAM-a.

- Važno je istaći i to da je u narednim godinama, nakon 2026, planirano postepeno proširivanje i zaoštravanje i ETS-a i CBAM-a. Srbija će biti u nepovoljnijem položaju od konkurenata iz EU, između ostalog, i zbog dugogodišnjeg zapostavljanja energetskih i klimatskih politika. Iako uvođenje CBAM-a znači da će svi učesnici na EU tržištu plaćati istu cenu ugljenika - srpske proizvode će to u stvari opteretiti više od konkurenata iz EU - kažu u Fiskalnom savetu.

Napominju da privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, kao i da se ta ne može objasniti samo dugoročnim tehnološkim zaostatkom privrede Srbije.

- Važan razlog za nju leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale). U EU su realizovani konkretni programi i mere, koje su znatno smanjile emisija gasova s efektom staklene bašte, naročito u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) koji je imao relativno visoke zatečene emisije. U Srbiji se, međutim, sve uglavnom svelo na usvajanje nekoliko strategija i regulativa 'na papiru' (s velikim kašnjenjem i upitne kredibilnosti) - naveo je Fiskalni savet.

Upozorava i da bi uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje.

- Prvi važan nalaz ove analize je to da će uvođenjem CBAM-a najviše biti pogođen domaći elektroenergetski sektor, u kom dominira EPS. Postoji više razloga za to. Pre svega, proizvodnja električne energije jedini je sektor za koji je predviđeno da se naplaćuje puna cena emitovanog ugljenika već od 2026. godine. Za sve druge obuhvaćene proizvode planirano je postepeno povećanje naplate emitovanog ugljenika tokom perioda 2026-2034, pri čemu bi se puna cena dostigla tek u 2034. godini. Dodatni problem je to što je zbog dominantne upotrebe lignita karbonski otisak domaće proizvodnje čak tri do četiri puta veći u odnosu na prosek EU-

Fiskalni savet navodi i da nijedan drugi obuhvaćeni sektor ne beleži toliko veliku razliku u emisiji CO2 u odnosu na EU.

- Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavat sata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije - naveo je Fiskalni savet.

Računice Fiskalnog saveta, piše u izveštaju, pokazuju da će CBAM proizvodi iz Srbije poskupeti nešto više od EU konkurenata, usled većih emisija, ali će ta razlika ostati podnošljiva.

- U srednjem roku kretaće se u rasponu od oko četiri do šest odsto vrednosti proizvoda. To jeste značajno, ali ne i dramatično, a može se dodatno ublažiti ukoliko domaća preduzeća ubrzaju ulaganja u dekarbonizaciju. Uvođenje CBAM-a zahteva adekvatne odgovore domaćih klimatskih i ekonomskih politika. Država bi trebalo da preuzme važnu ulogu kako bi obezbedila da proces prilagođavanja domaće privrede na EU klimatske politike protekne efikasno i bez nepotrebnih gubitaka - navodi Fiskalni savet.

Preporučuje i da se prihodi od poreza na ugljenik usmere ka projektima energetske tranzicije i za zaštitu energetski ugroženih građana.

(Telegraf.rs/Tanjug)